Starmali

31

Прва ракета. Изишла је ово дана Једна књижида, .на којој наслов нише да је „Иоздрав" Герману. Та је књижица с иочетка тако лаким, ведрим стилом писана, да ја у први ма помисли: ово је из пера једног познатог и увек наиредног народног борца. Ево један уломак из те књижице: И зар није то детињарија била, трубити на сва уста, да Срби има|у неограничено право избора патријара, и да им до сада нико то право крњио није. „Али" — сад долази мудрост — „то је право само милост државе; ако се постигне потпуна сугласност, држава увјек задржава себи право, изабрану неповољну особу одбити, ако се не постигне сугласност, те ако само један глас створи у сабору ту несугласност, онда држава себи право задржава ону милост узкратити, и патријарха именовати, који је при избору добио један глас. Држава ће се исгина већ унапријед постарати да њезин кандидат —■ био он администратор од владе ностављени или небио, добије бар један глас; ал право избора остаје српском народу ипак неокрњено." „Чико! А што ми ниси са вашара донио колача?" „Е синко! умро колачар." Тако се са малом дјецом говори. Пријатељи искрености, макар како тугаљив био положај, треба отворено да кажу оно, што им је на срцу. Угарска је влада требала достојно угарске државе посту. пити, те српском народу отворено од прилике овако изјавити: „Чујте нас Срби, браћо по невољи! Ваша нам је аутономиЈа додијала, Ваш црквеии сабор баш нам је кост у грлу. Ви са Вашом аутономијом и Вашим сабором створисте државу у држави.*) Особито нам је мрзко Ваше до сада неоспорно право избора патриарха; овај је душа синода, који епископе бира, и тако ми нисмо сигурни, да ће Ваши црквени частници бити свагда лојални грађани угарске државе. Они зависе од патриарха, а овај је морално обвезан већини сабора, која га је бирала, а већина сабора исто тако као и већина српског народа нама није пријазна. као што ни ми народу нисмо. Нека буде крај свему тому. Ми смо то наумили, и то бити мора, било то Вама по вољи или не било. Ми смо могли Вас обмањивати па Вас пустити, да се играте сабора, непотврђујући ништа, што ,Ви закључите; ми смо Вам могли и ту радост оставити, да бирате патриарха а ми да га због виших државних интереса или сасвим без мотивирања одбијамо, све дотле, докле неспадне књига на једно слово. Тада тог јединог или морате бирати или нама припустити. да га бирамо. Ми смо могли још и даље ићи, па из догађаја од године 1842. када су већина и мањина сабора молили државну власт, да „изнимно за онаЈ један случај* именује митрополита, изводити закључак, да је изнимно за један само случај то исто, што и свагда и за вјечита времена (логичност закључка очевидна је) — ми смо могли, да би мањина за нашег каидидата гласајућа што већа испала, преко нашег комесара пресију на Ваше саборске посланике чинити, дајућ сваком поједином сјајне понуде, и апелуЈућ на његову лојалност — али ми сва та мајушна средства презиремо, него Вама нашу постојану вољу и тврду намјеру одкривамо, како сљедује: „С разлога тога, што је сгомак *) Ваљда није баш тако! У. Још се могу добнти сви бројеви „Ст

(конституција) угарске државе тако слаб, да бодљива и шљунковита јела, као што су Ваше саборисање и избор потриарха никако сварити неможе, те ју одмах грчеви спопадају, када их прогутати покуша — ми овим једанпут за свагда све те и онако излишне ствари укидамо — а за извршење ове наше одлуке има се побринути кр. комесар и заповедник тврђаве Петроварадинске." — Дабогме да би то биле речи јасне, одважне и искрене, које би далеко боље доликовале једној европској држави, него познати поступак њен. Јел-те да је то добво казано ! Е, али то је само мамак, да безазлени читаоци радије пођу за безименим писцем на — танак лед. Ви даклем, браћо, ову књижицу не морате куновати 1., Зато, јер ћете је и бадава добити, 2., зато, јер оно што је у њој истине, то вам је ево „Стармали" извадио и приказао. А оно друго је бљутава месојеђна шала. Н. пр. Да Герман „има поштене намере", да у њега „има црквене ревности", да је он по осећању „прави син српског народа", да висока влада „међу наши епископи није могла бољи избор учинити" да „нравославном хришћанину мора сваки фунгирајући епископ бити по вољи као патријарх" итд Напоследак безимени писац учи наименованог митро^ нолига, како да се влада, „а да се ни најмање не огреши о своја досадашња стара црквено политична начела", и вели ако он послуша безименца, онда ће Герман доживити још и то „чудо, да ће његови противници, да ће народ листом на ње'ову страну прећи." Ово је прва ракета неке средње странке, — која ни мало није подобна да народу очи завара. Ми остајемо при томе, ко се год оваким начином народу на кркачу попне тај никад не доби љубав народа. Иначе збогом јавни морале, збогом карактери, — који сте још једини у стању да нас спасете. Наше је тврдо уверење, да ћемо пре или после дочекати руку судбине, ма у ком облику, а она ће љуто казнити недела, која се не могу опростити.

Стара опомена списатељима, Још у старо доба Римљани су знали, Зашт' су перо писаће „Каламус" ом звали. Јест', перо је за то ,,Еаламус и ои звато, Списатељи да се сете На — Ћаламитгте. Армадист.

Пургаторијум, Кад је газда Бартулу дошло до умирања, он поручи доктору да се више не труди к њему, јер и сам види да му се не може помоћи. Него онда, ради душевне утехе, позове фра Иву из клоштера, да му он коју паметну рекне Фра Иво дође, и поче му овако говорити: „Е мој зг" од почетка до данас.