Starmali

„СГАРМАЛИ" БРОЈ 21. ЗА 1882.

163

„Голуб* плаћају поједини родољуби за ово или оно сиромашно дете или школу, тако би ваљало апелирати на наше имућне сународнике, да се смилују на бечкеречку читаоницу, те даје претплате на „Срп. илустр. новине", „Јавор", „Стармали", ,3адарски српски лист", „Српско коло", ,Школски лист" и т. д., и као год што иначе родољуби треба да нотпомажу слабачку књижевност српску, тако би сад требало умолити српску књижевност, да потпомогне слабачке родољубе бечкеречке Исти дописник ,3аставе" позива се у томе допису и на моју маленкост, да би ја требао да дођем „у шетњу у Бечкерок". Хвала му лепа на позпву, само не знам, хоће л' се то онда звати „ћа181;ге15е", „путовање ради задовољства"? Дописник спомиње тамо „гласовитог жупана", па онда оне, што се „бече по магистрату", „пијаристу-унравитеља", и т. д., па ја нешто мислим, можда би боље и практичније било, да г. донисник тог гласовитог жупана, пијарист у-у правит еља и оне дотичне из магистрата — да он велим њи х пошље на „Ј-д^геГзе", и то нашто дуже време? Лепо би било, кад би они оставили своје место (Бечкерек), па кудгод банули, на пр. пријатно би било навести се на море — ох како је дивно посматрати на мору излазак и залазак сунца и оно чаробно руменило на истоку и западу! — па се превести у Египат; Александрија и Абукир су дивне вароши!! А онда би били бар мирни и сигурни — од дописника новинарских ! Аб.

А где ће он лећи, где-ли ће он спати ? Ваљда ће му какав жбунић конак дати. Беше на крај села лепа кућа бела, Он пред њоме стоји, коња б' да напоји; На капији десно отворено крило, То јест, право рећи, није га ни било. Сад се дигле псине, — и мал' не би квара, Ал гле неке лепе цуре код бунара, Она викну оштро, а псипе се врате Гунђајући мукло, што им јуриш крате. Тадар рече краљу: „Госпођице моја, Ја сам путник, смем-ли напојити коња ?" „Како не би смели, — бог је воду дао; Ал куд тако журно ? мрак је већем пао. Не би-л боље било да с' овде преноћи, Па сутра кад сване, онда даље поћи?" Уз те благе речи погледа га благо; 'Го је краљу било врло, врло драго. Ал он вели: „Хвала, ал ту за ме није, За мене су к}ће мање и простије; Та ово Је дворац, а ја нерад сметат', А нисам ни вичан по дворима шетат'". То ј' домаћин чуо, (он с прозора гледа) Па овако рече, као да заповеда: „Није то ни тако, јеси чуо роде, Ко замркне код нас, тај и ноћи овде".

У Ш Т И П Ц И. А Новине тумаче, да реч „Хавана" значи „луда женска", но колико је пама познато рђаве а скуне цигаре „Хаване" пуше — мушки. * & $ □ Славна хрватска господа некакав Лавослав Машег и Карло Моцнаи у Костајници неће да потпишу захвалу Земунцима, што су на њ и х о в е ногорелце послали 112 ф. на поклон с тога, што је та захвалница писана ћ и р и л и ц о м. Ми не знамо, да ли је онај пожар, што је у Приједору толико несреће нанео, писао се ћирилицом или лагиницом, али би саветовали, да споменуту господу одмах даду натоварити на кола, и да их истоваре гдегод на каквој њиви, да ова до године боље роди. * * * §. Француска влада наименовала је брашнару Ј а н а ћ а, председника школске испитне комисије у Земуну, за обердиректора виших педагошких наука џ Паризу. * * = Из Букурешта јављају да краљ Карло неће овога лета никуда ићи из своје земље. — Египатски кедиве чита ово и завиди. & Неко читајући грозна масакрирања и убијства у Александрији, узвикнуће : Та ово је скоро горе него у Срем. Карловцима! % 0 Српски листови започињу своје позиве на претОн намигну само, а већ слуге старе Шчепале па воде коња у ахаре. „Хајде!" вели газда „улазде овамо, Или ваљда чекаш да те угурамо /" И краља увели, — не помаже: нећу Не у кућу малу, већ у ону већу; Чим се ушло тим се за трпезу село, Посадише госта баш у горње чело. Виче газда ћерку, Нирошкицу малу : „Донес'де нам вина у белом бокалу;" А Пирошка мала бокал већ опрала, Носи вино што га нема кућа многа „ А сад, чедо моје, мало се потруди, Де понуди госта, стидљиве је ћуди! Цура гуцну мало : зажари јој с' лице (Али томе жару није криво винце). Док је цури посла код огњишта било У соби с' полако зборило и пило. Не потраја дуго, донеше и јело, А Пирошка седе баш у долње чело. То је било својски, милом богу хвала, Али да је нешто та редуша знала, Да јој ко год шапн'о: кога има госта, У земљу би пала, што ј' вечера проста. Проста, јесте проста, али свега доста: Печеница красна, па салата масна,