Starmali

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 28. ЗА 1882.

искуства, па ће боље знати то од меке. Него ја би тим стиховима имао само да додам још ово: Него људи ман'те тога Већ држите „Стармалога" ! Пошљите му по форинту На хартију и на тинту! А6. Библијска питања. 31. Да ли је у првим вековима за време гоњеаа Хришћана проглашен био „штандрехт," као сада у пожунском комитату, или се то држало за излишно ? 32. Да ли су за то Содома и Гомора пропале, што су и онда неки попови псовали народним посланицима матер — или је онда било још и поганијег чега? 33. Да ли би се и данас код нас нашао какав Арија, који би заслужио да добије ћушку на сабору ? 84. Некад је Јаков сањао да су пред њим мердевине до неба, а да ли дотични пазовачки делија често сања мердевине до архимандритског чина ? 35. Да ли су се оних седам гладних година египатских толико отегле, као што се данас отеже избор надзорника текелијанума ? 36. Да ли је полиција вештија била у старо време, кад је одмах нашла убијцу Авеловог (Кајина) а за убијцу, што је убио човека у по дана на новосадској променади још се није дознало? 37. Лотова жена се због љубопитства свог претворила у камен соли; кад бисе женско љубопитство и данас тако каштиговало, би ли онда нужде било со чак из Вјеличке набављати или би је свуда било у изобиљу ? 38. Кад је пагријар (Арсеније) довео наш народ у ову земљу, би ли ви мени знали казати, ко ће наш народ одавде растерати? 39. Кад је Аврам хтео да закоље на жртву Исака, да ли су онда новине од тога направиле ТисаЕсларску аферу? 40. Који је тороњ старији: онај в авилонски, или пак ч е р ев и ћ к и, на ком дудови расту ? Аб.

Закључци св. синода. Истина да св. синод чува своје закључке као највећу тајну, те осим ,,Пешти наплова" нико живи не зна шта је доконано, али ипак се поговара, и то

у посвећеним круговима, да је св. синод имајући на уму штедњу народних фондова и просвету народа српског донео ове закључке : 1. Да се митрополиту одреди плата од 15.000 фор, а остали приходи од Даља, Белог Брда и Борова, да иду у народни фонд на просветне цели. 2. Да се сви манастири употребе на просветне и хуманитарне заводе: тако ће у Г р г е т е г у бити земљеделска школа, у Беочину лечење сиротиње сурутком, млеком и грожђем, у Крушедолу ће се устројити купка и лечење хладном водом; у Р ав ан и ц и ће се основати сиротиште за сирочад без оца и мајке, где ће калуђери учити децу читати, писати у рачунати; у Привиној Глави биће болница (шпитаљ) са сиротињу, која, нема новца да се о свом трошку издржава и лечи; у Бешенову ће се сместити виша девојачка школа, где ће ученице имати стан, храну и учење бесплатно; у Р е м е т и занатлијска школа, коју ће похађати дечаци од 12 до 14 година, т. ј. после свршене основне школе, па док не оду за шегрге; шта је за друге манастире решено, нисмо могли да докучимо само се за Бездин и Ко> виљ нагађа, да ће у њима имати стан, храну и потребне трошкове сиромашни српски списатељи. 3. Из народних фондова осигураће се излажење добрих и корисних српских листова, као „Школског листа", „Невена", „Голуба," и „Старм а л о г." 4. Из истих фондова основаће се у Сентомашу и Сомбору по једна винарска школа (КеПегшпзсћаШ; у Вел. Кикинди француска конзерватор и ј а, која ће склааати програме за концерте српске добротворне женске задруге. 5. Сваки епископ обвезан ће бити сваке године да обиђе српске основне школе приликом испита, и том приликом допушта му се, да сме које сиромашно а добро дете заодети. 6. До сада уобичајени свечани и чести ручкови приређени у почаст мађарским ирофесорима и дописницима „Пешти наплова", имају изостати, а место тога има се тај повац употребити, да се захрани наша сиротиња у овим гладним годинама. 7. Из народнога фонда имају се годишње 100 српских сиромашних девојака удати и свака добива мираз од 1000 фор. а. вр. 8. Из карловачке .гимназије имају се хрватске књиге и мађарски језик одмах уклонити. 9. У калуђере се чизмарски и берберски шегрти, које ]е мајстор отерао, не смеју примати. 10. Новац из народних фондова неће се више давати под интерес мађарским спајијама, но само православним Србима. Толико смо ми могли дознати за закључке св. синода и кад се то све оствари, онда држим да ће саборски посланици радо пристати, да без дневнице дођу у Карловце. Само би се имали неки квартири очистити од стеница а неке кафане од безобразних келнера. Аб. с

*