Starmali

286

„бТАРМАЛИ" БРОЈ

36. ЗА 1883.

Кад смо чесгашн бош, хајде сада Ј новј годину! „Стармали" жели о новој години, у коју сутра улазимо: = Сватсом нашем нрегплатнику по један „хауптрефер" и лепу младу жену. = Сваком оном, ко нам није претплатник, желимо такођер „хауптрефер," како би се лакше накануо да се претплати, и тако исто лепу и младу жену, која ће га на то наговорити. = Мађарским министрима желимо повољпо здравље, срећу, мир (мир се каже друкчије и пензија.) = Новосађанима желимо, да им се скорим роди опет каква певачка дружина, али да поживи дуже од три дана. = Еикинђанима желимо да дочекају, да Рацковићева заклада ступи у живот. = Земунцима желимо, да их „Б р а ш н о не постави пред богом." = Сомборцима желимо чисте сокаке (јер ови с мађарским натписима су нечисти.) = Карловчанима желимо добре бербере, те да б р и ј у све, који би то заслужили. = Титељанима желимо да се често сећају да су били Шајкаши. = Бечкеречанима желимо да им парастос српској читаоници не буде јако посећен, и да не ударају у велика звона. = Загр"епчанима жеимо да их бог земљотреса и Старчевића курталише. пробани. Можда треба само погодити праву смешу и пропорцију разних ингредиенција, па ето среће и берићега. И он скргш подугачак рецепт и пружи га Влајку: „Есо, нокушајте ову помаду, мажите н>оме главу што више то боље. Ко зна, можда смо наишли на прани лек!" Влајко му плати леп хонорар. „Збогом!" — Збогом! — И они се растадоше. После две недеље дана пише деда Васа из свог села писмо пријатељу свом доктору Манџићу. Писмо је овако гласило. Драги пријатељу! Ти се сећаш онога младића, који је код тебе био баш онај дан, кад смо онако весело за твојим столом провели. Ти си томе младићу написао ре цепт за неку помаду. Он је ту помаду употребљивао, и ево, за дивно чудо, на веговој ћелавој глави почиње коса да расте, теко лепа тако бујна, да је милина видети. Ово ти јављам, јер знам да ће те то обрадовати. Твој пријатељ" и т. д. Кад је доктор то писмо добио, није знао је ли на небу или је на земљи. Он се врло добро сећао лица и физиогномије онога ћелавог младића, али на жалост, ма колико да је мозак упињао. није могао да се сети какав му је рецепт написао. А сад постаје рецепт главна ствар. Доктор Манџић не буде лењ већ таки одјури у оближње село свом пријатељу деда Васи. „Пошљи молим те по тога младића," то му беху прве речи. Влајко дође и доктор се својим очима увери о чуднотворној моћи своје незнане помаде. На истој глави, што је пре две недеље дана била гола као длан сад је почела да стрши

= Раковчанима желимо,да им њихов новоизнађени рудокон (угаљ) не експлоатирају Чивути. ■= Београђанима желимо да их бог, сачува капларских министара, пијаних судија, Илкиних салвета, Книћанкиних чаршава, Чедине лендербанке, Стојанове просвете, Гарашанског ушура и „Виделових" кочијаша. Аб.

ЛОЗИВ НА ПРЕДПЛАТУ. "З® Позивајући на предплату на лист „Стармали% желимо да нам нотпора од стране свесне публике српске порасте у оној мери, у којој се мери множе стреле против пас из свију оних кругова, који се осећају да су кривим путем пошли ..Отармали" остаје на своме путу, и нада се да ће се многи постидити, који му данас јаму копају. То му уверење даје снагу да се не застраши од нагомиланих нрепона, а даје му и право да замоли публику српску, да га обилнијим одзивом потпомогне. Цена је означена на челу листа За сада је „Стармалом" прелаз у Србију отештан. Али зар има кога, који мисли да ово стање може дуго трајати. Пријатељи нашега^листа у Србији, не би требало да се за то одбијају, што им више бројева до руку не долазе. Јер то није наша кривица. ——наив————— ибујна коса, већ је с по прста велика. Влајко пољуби доктора у обе руке, назва га својим добротвором, и изјасни да ће му целог свог века благодаран бити. Али кад овај рецепт заиска, Влајко смешећи се одговори да је рецепт изгубио, — али то није никакав малер, — та госп. доктор може лако тај исти рецепт написати. Јест, лако би га написао, — да га није заборавио. То је био страшан удар за докгора; та овакав рецепт вреди бар по милиона форината, а да човек оде с њиме у Америку, могао би и десет пута толико заслужити, У вече, кад су два пријатеља седила за вечером, рећи ће деда Васа: „Ја знам, докторе, да си ти и сам заборавно какав си рецепт нашем честитом Влајку написао, — али и ти треба да знаш, да он тај рецепт није изгубио него он неће да ти га да; т. ј. управо даће ти га, али оН иште за њега 10.000 ф." „±>рате Васо, тај рецепт вреди много новаца, али од куда мени 10.000 ф." „Ако немаш ти, а оно их има твоја Анка. Њено материнство износи управо толико. Данас сутра време је да је удаш, новац је њен, мораш га издати и овако и онако." „Знам, знам" (намршти се доктор, коме је немило било и кад се помиње о издавању новца) „знам ја то, али ћу ја то издати њеном суђенику, а не туђем човеку." „А како би било кад би наш честити Влајко био њен суђеник"(— дуга пауза —) „Он јечестит идобронаучен младић, а кад би постао твојим зетом брзо би се нашло и за њега званије" (дуга пауза) „Ашто је најглапније, Влајко и твоја Анка већ се као мало и познају; а ако хоћеш још нешто више: они једно друго радо гледе; а ако ти ни то