Starmali

285

Ђука. Што ти Шука купу^ еш сад толиКа ДР^ а ? Шука. Е па сад иде највећа Ђука. Каква зима, кад иде тг-.~^=Шука. Какво опет лето? Ђука. Па ново лето.

Ђука. Хо брате, оночад сам био у Карловцима, да чујем нов божићни поздрав, па кад су га читали а неко је споља страшно з в и ж д а о. Шука. Е па што га читају баш онда, кад долази „а ј з л>и б а н а ! Ђука. Баш је врлина та жељезница. Сад се од Новог Сада дође за два сексера у Карловце! Шука. То је још скупо Ја знам једну госпоју, која са својпм кћерима заједно сасвим бесплатно иде у Карловце. Ђука. Шта влада у Србији, кад уставност престане. Шука. Онда влада прес и тане. Ђука. Зашто се Герман тако заузео, да на кураторска места у гимназији карловачкој дођу два б е рб е р а карловачка ? у теби има плетива, да се нешто лепо заплете, а нешто друго још боље расплете! Хм, хм! Противнику само ваља дознати слабе стране, па са те стране ваља му подићи. Мој пријатељ Манџић има више слабих страна; у толико боље по нас. Прво и нрво он ти је за новцем погинуо. Друго и друго, он једнако жели да изнађе какав чудотвор&н лек, па кад се то рашчује да му полете пацијенти као Турци на ћабу — ала би се то рентирало! Треће и треће: он кад попије две три чаше вина, онда је тако забораван, да после не зна ни шта је рекао ни шта је написао. Зато он и не пије вина, осим кад му дође какав добар стари пријатељ, као што сам н, пр. ја." — кад је већ толико доштудирао, извали се деда Васа на канабе, и поче се смешкати и радосно руке трти, говорећи: добро ће бити! Ха, то ће добро бити! У томе штудирању брзо је прошао један сат и Влајко опет уђе у собу. „Синовче, план је смишљен!" „Е, деда Васо, вама нема пара!" „Но, но, ја и не требам пара, — то теби треба. Али ако бог да и то ћемо измајсторисати. — Ја сутра идем до у С. да одпратим Анку своме оцу. Код њега ћу се задржати неколико дана. У недељу сешћеш на кола па ћеш и ти доћи у 0. У три сата после подне доћи ћеш ти доктору Манџићу, — он те не познаје, предусрешће те као и другог пацијента. Али, брајко, неке жртве мора бити. Ти мораш тога дана твоју лепу косу обријати. Кад дођеш к Манџићу он ће бити већ добро поднапит то ће већ моја брига бити" — — Деда Васа је продужио свој наук, шта и како треба да се ради. — али ми то неморамо у напред знати, кад ћемо и тако скоро све чути.

Шука. Ала је то опет тешко погодити! Ђука. Но, па дед да чујем! Шука. Он је хтео да се бербери занимају другим каквим послом^ван свога заиата, те да не би непрестано штудирали о томе, кога би у Карловци још требало — обријати.

Ђука. А зашго је исти Герман против г. ГГавловића Т а б а к а? Шука. Јер онсејако боји (плаветног) табака. Аб. Моје начело у Семитском питању, У Чивута, хајд' купи капута, Буде л' штета, неће бити љута. Од Јевреја, хајд' купи и те.ја, Рума доспи, па га онда — проспи. У Семита, ако ти се хита, За невољу тражи и кредита. Пат' се глађу, док се не одужига. Хвали бога кад му новац пружиш. Ал новине гато Израиљ гакраба, Те су пуне гаугавога свраба. Њих не чати, а јога мање плати Јербо ћеш се и сам огаугати, Н. Читаоцима је већ познато како је бербер Лука нашег Влајка обријао, и како је овај сео на кола и одпутовао. То је била та уречена недеља. После подне око три сата стадоше кола у С. пред кућом !1октора Манџића. Влајко се сиђе и уђе унутра. Причекао је још неколико минута у предсобљу и онда буде пуштен у собу где доктор ординира. Доктор уђе са салветом у руци бришући бркове од онога громовитог шиљерца, који је са својим пријатељем, деда Васом све донде ниЈуцкао. „Но, које добро!" „Ја сам, господине, Влајко II. из села Б." „Знам, знам, говорио ми је већ о вама мој пријатељ Васа. Изволте, седите." „Ја сам, господипе тако несретан, да сам ето у мојој 22. години оћелавио. Има већ година и но дана од како ову месечину на глави носим. Лечили су ме разни доктори, мазао сам разне помаде, али све бадава. Сад сам дошао к вама, јер сам чуо да сте ви искусан лечник, ви радо правите опите и у таким приликама где изгледа као да нема помоћи, јер ви знате да у природи има још много непознатих лековитих сила, а ко их не потражи, тај их не може ни наћи. Иромислите се мало, покушајте, напишите какву нову помаду, — ко зна, можда ће бити среће и за мене и за вас." „Е млади господине ви лепо говорите" рече доктор а очи му се светле, „ја вам не могу ништа обећати, али ваља покушати." И доктор седе за писаћи сто, подуже је мислио и мислио какви још лекова има који нису против ћелавости