Starmali

„СТАРМАЈШ" Г,Р. 8. ЗА 1885.

Тај исти Мита сједио је покрај свога оца, иа видјевши како му зној са чела капље, казаће му : „Тата, тата, ала ти киша пада из чела!"

Зауставио учитељ Душана нослије четири сата, што је био немиран, али Душан моли да њешто каже. Кад му учитељ дозволи, рече он: „Морам ићи кући, да попијем каву, па ћу одмах доћи," М. Медић.

Да и ја рекнем коју. Читао сам, господине, Како учиш Пегазе. Светујеш им паметно, Да по блату не газе. Ко би блата тражио Ако има крила ! Ал времена бивају Каткад здраво гњила. У такоме времену ђаволић се шири, Блатз'штину задахне, Па је у вис пири. Кад се блато подигне И разгоропади, Онда Пегаз добро зна Шта треба да ради. Јунитер му за полет Дао крила вита ; Ал за сваки случајац Дао му и — копита. Новајлија. 0 словачкој матици в Путујући ономад на пароброду, опазим где се један Немац и један Маџар живо препиру. Око њи скупило се више путника. Приступим и ја, а баш у тај ма Немац рече: С1е 31оуа1пзсће МаИсга \гаге гиГпе<1еп, ^епп з1е ппг аиС етеп §гипеп 2чте1§ коттеп копп1е. ЕГпеп § г и п е п 2 ^ е 1 § 1азз<; тап јћг п1сћ4;; аћег еГпеп С г и п а 1 4, ја." „Вгауо, ћгаУ18зто' ( довикнух ја честитоме Немцу, „Даз котт<: т 4еп „3<;агтаИ." И ево ме да одржим реч. Л. Б.

Зашто поп Ј. остаде без црвеног појаса? Било је још: „Во времја оно", дакле као што видите, давно, врло давно. Само опет није било баш тако здраво давно, да није било владика. Било је владика, те још како их је било, а било их је и таквих, који су то хтели да буду. Онај, којије хтео да буде владика, дође једаред ономе, који је то већ био — „Благослови владико"...

„Благословен да си синко. А шта ћеш? хоћеш ли новаца?* — „Можеш ми дати и новаца, али ме пошљи да ти обиђем стадо"... „ Амин". Подигло се једног дана четворо кола, та није шала, сад ће да буде смотра. Онај, што је хтео да буде владика, био је већ — мало покрупан. Њега су метли на двоја кола, на трећа је ишла пратња, а на четвртим су колима били све сами — црвени појасеви. Па опет зато поп Ј. није добио црвен појас. Како се то збитије могло случити, сад ћу вам казати. Било је баш уз сами часни пост. Поп Ј. си јавили да се спреми за дочек, да изађе с литијом, да подмаже звопа, да научи дечицу сходном говору, и т. д. и т. д. То је био налог, али му је добар пријатељ дошапнуо оваки савет: „Оче, нека ти буде само у реду кујна, па црвен појас не фали. . Поскидаше се лонци и шерпење, пече се на ражњу јагње; међу живином се начинио читав покољ. Просула се крв као на Кенигс-грецу. „Како ћеш за бога, човече, да приредиш такав ручак у сами часни петак?" вели попадија. „Ако је преосвећени ваљан, разориће ти кућу." Поп Ј. се само смеје, па вели : „Ни бриге те жено. Ја знам шта знам." ГГуцају прангије; дигла се ларма; прдосвећени улази. Он је као небо, воле и да грми и да се осмејива. Но није ни њему ни поп Ј. било у добри час, кад му паде на памет да загрми. Спазио је да женска дечица не стоје по правилу, кад их он благосиља, те узеде онако пред народом, читати поп Ј. лексију. Већ ману руком на она четврта кола у којима су били црвени појасеви, те рече: — нек иду напред у друго место. Зна се већ шта знача то. Дотрча комшијница као без душе престрављеној попадији у кујну. »Зло је друго. Онај је такав, да ће твој човек од њега данас још погинути. Пази на сваку ситницу, а непрестано вели : „Пропаде православље, ал ја ћу вами показати. . . „Поп К. што је нуз њега дошапну ми само: „нека не нађе никакве замерке у кујни, јер на то врло пази, а за остало је лако." — „ Јао наопако," заваци престрављена подадија, „а ја сам напред казала, да је петак часног поста. Шта ћемо сад?" Износе се лонци и шерпење из кујне, полупечени пилићи се бацају у комшијнску авлију; на огњишту се гаси и ватра.

Дошло је већ и подне; лице онога, што би хтео да буде владика разведрило се; кад ступи смерна попадија у собу. „Опрости, владико, што те не могу боље угостити. Али у петак часнога поста, забрањује нам то закон." — И она мету чинију ладног пасуља на сто. Сто грома да су ударили пречасном у тањир, не би му горе било. .. И од ото доба, обилазећи стадо, није никад говорио пре ручка, да се не об-