Starmali

„СТАРМАЛИ"

Кад си печена већ из даљине Мирис те јавља нашему носу, Ал кад од тебе паприкаш створе, Тад ловор плива по твојем сосу. И баш ца ниси по себи дивна, Дивна би била по твојем дару, И ја да нисам почео теби, Мор'о бих певат' твоме ајвару. Једна ти мана (за сиротана), Кечиго драга: здраво си скупа; Скупо ј' и оно винце достојно Ком се подоба да те окупа. Кечиго драга, од мене ј' доста, Ја оду не знам завршит' боље, Већ оним, што је испосник један Сто пута кликн'о у славље твоје : „Блажена мрежа која те хита ! Блажена кујна у коју дођеш! Блажена шерпа у којој цврчиш ! Преблажен гортан кроз који прођеш!"

Иди цркни. „Ити цркни, старегаена! Ти старе шена требајетаредцркни !" Ија јетарет цркни!" Тако говораше једна Немица старој Српкињи, с којом је заједно живела. Српкиња се мргодила и било јој противно, што ова њој вели, да треба да цркне, јер је стара. Али кад Немица, даље рече: „Ти стара шена, па трепа цркни, пока моли, а ја куфа руча," — онда јој постаде јасно, да она њу у цркву тера. Жеравица. суву рибу. Трговао је са марвом и храном, а уз то је терао и економију и обделавао винограде. Поред тога помагао је сиротињу и друге потребне људе, као што су н. пр. чиновници и учитељи, т. ј помогао их је у толико, што им је позајмљивао новаца на велику камату. Текао је непрестано новац. Изда једну форинту, пусти је у свет, а она му се за кратко време врати натраг са још једном другом својом другарицом. У његовој бдагајни формално су се котиле форинтаче, петице, и десетице, стотинарке и хиљадарке. Плодили су се дукати и сребрњаци, а уз то је господар Пера врло штедљиво живео. Никакав луксуз није терао, па не само то, него није ни издалека живео онако, како би од по муке могао, а да његова благајна не осети никакав губитак. Али онда би се у нешто мањој мери плодили његови дукати и његове банке, а то господар Пера не би могао поднети, то би му можда смрт задало. У народно позориште, кад је ово дош/о у његову варош, није никад одлазио. Само је једанпут био и то кад се „Кир Јања" представљао. Из позоришта отишао је врло зловољан кући. Успут је рекао једном свом познанику, да не би био дошао у позориште, да је знао, да је кир Јања тако велика будала и тако грдна распикућа За аегов пак ципилук карактеристично је ово: кад је остарио и мало отештао није се могао увек пробудити у доба,

: 14. ЗА 1885. 1О 0 Натписи I. Новино сунце. Чујте нежност мајстор Нове: Своју жену сунцем зове, И право вељаше Јер и она зна да суши, То јест: пуне чаше. II. И пољупци су с трошком скопчани. Стева Пелу своју љуби Здраво, здраво. А то Пели богме није Увек право. Јер кад Стева љубне лице Својој Пели Мора таки опет с нова Да с» набели. III. Д V г. Кол'ко косе на глави Тол'ко дуга има Прока ; Јер му није плаћена На глави парока. Шуљмац.

кад је хтео и кад је иотребно било да устане и да оде, да најми надничаре. С тога се дуго борио сам са собом, да ли да купи „векер" или не. Много му је било, да за такав сат изда неколико форината, па с тога се колебао, хоће ли се бацити у тако огроман трошак, или ће живети ио етаром. Али нужност, да се у извесно доба у јутру нробуди и устане еваким је даном већа бивала. У том јаду његова оштроумна глава паде на ориђиналну мисао: решио је, да ухвати петла и да га у својој соЗи веже за ногу од сгола, те ће га петао својим кукурекањем пробудити рано у јутру и тако ће себи уштедити трошка, јер неће морати купити „векер". Што је намислио, то је и учинио и од тог доба увек држи преко ноћ у својој соби везаног петла. Разуме се по себи, да такав човек мора и у погледу хаљина прекомерно штедљив бити. Не иде одриан нити нечисто, али хаљине не мења по неколико година. За хаљине узима јаку чоју и кројач му мора ваљано сашити, па често му капут или чакшире толико година трају, колико је нужно, да једна девојка дође на полицу и да је породица и друштво прогласе за удавачу. А његова астраханска капа кад би могла говорити, могла би причати о Книћанину, о Мајерхоферу и свим великим жупанима, који су се за последњих тридесет година измењали у тамишкој жупанији. Можда не мање година броји и његов