Starmali

„СТАРМАЛИ" ЕР. 34. ЗА 1885.

269

***. Дај боже да се прпмприје толико бар учврда Србија може на миру божић провести, и по комад чеснице наменити: дому, ползженику, путнику и т. д.

сти

~. Голорило седа ће Пироћапац опет доћи на владу. То би у неку руку и добро било, да народ не заборави на П и р о т и на ппротске ране.

Д Само не знам хоће ли честити Панчевци допустити, да им Бекић у Панчеву отвори београдску фабрику усијаног гвожђа.

каже, немож' шњоме к'о с дететом и другим еспапом . . . Па је најпре морам питати, да ме после не осрамоти" . . . „То и ја желим. Мени и не треба жена без — наклоности. „Хтео је да каже без љубави, али му се учини, да је овако практичније . . . „Ви сте паметан човек; само вам морам још казати, да јој ја не могу ништа дати. Што добије од оца, начаст јој, а мени моје треба — човек сам сирома ..." „Ја за мираз нисам питао!" рече доктор попосито. „Е, опда се ослон'те на мене !" викнустарац. „Преломићу је па да је још толика ! . . ." У томе се врата отворише, а унутра ступи — Иванка. „Госпођице, рече узрујаним и свечаним гласом доктор, реците искрено и пред стрицем, хоћете бити моја жена ?" „Хоћу! јер кол'ко вас, па и себе познајем, осећам да се немогу кајати,* био је њезин тихи али одлучни одговор. -XИ тако су биле пештанске изложбене срећке бар у селу X. од неке користи, а колико је из народа тешко заслужених форинтача на њих у лудо страћено, остављам да каже ко други.

11. Ала је учен тај Игор у нашем добу. Он у прсте зна колико има река Бистрица. Умео би он н>и све замутити, само да је мало ближе њима.

ЦЦ. Тај Игор не воли библиски стил. ,,Тако се," вели, „писал о кад људи нпсу умели логички мислит и." — Је ли то тако, ми не знамо, али у клерикалном листу могла би се библија мало боље поштовати.

□ . Према чланцима, који се у ,,Нашем Добу" појављују, дочекаћемо скоро да Анђелпћ неће више благосиљати са „Мир свјем !' с , него ватреније и српскије: „У с и ј а н о г в о ж ђ е с в ј е м !"

Ђука: Шта ли ће то битн од српско-бугарског примирија? Шука: Примирили се људи, ето

то ти ]е

Ђука: А хоће ли се бар сагвим

-'смирити ;

ал

Шука: Врло је лако могуће мени да је пекако, да се баш братски измире, Ђука: То би и било као гато треба. Ал ако их Немац смири, пеће их сигурно измирити. 0.

Проба пера, сшх Опомена Свакоме се десит' може, (Ил у збиљи ил у шали) Може му се десит', да му Ко брке запали. То највише прети оном, (Ил у шали ил у збиљи) Који брке воском маже, Па их уфитиљи. СБУ1П. Зимски уздисај. Ала, ала, ала ! Ово нам не ваља : Што баш онда хладни ветар У прозоре лупа И снег завејава Кад су дрва скупа. СГ1Х. 0 критичаримаТа и сунце има пега, Та и Шекспир има мана. Бог је добар, — он се стара И за критичара. Али нешто кад би сунце Стрло пеге са свог лица Кад би Шеспир ноправио Оно мало погрешица, Шта би онда критичари ? Цо неки би плак'о Ал би с' наш'о који б' рек'о : Не ваљани тако!

Г—Д—н.

Ала је насео!

Како може човек на сувом (али клизавом) путу да пострада, то сам пре неки дан искусио. После ручка пођем од куће у најлепшим мислима и неузпмајући на ум да је на пољу грдна поледица. Тек што