Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. Л1. ЗА 1886.

165

Није се изгубио. У месту С. био је муж и жена. Жена као жена, волела је, да своме мужу чеето држи придике. На једанпут је мужа љуто заболела глава од женског језика. Једном су добили госта. После вечере позове гост домаћинау кафану, да се мало у друштву провеселе и — ако баш мора бити — мало и прокартају. Жени је то ужасно криво било, али се ипак пред гостом уздржала, само што је на свог мужа бацила неколико пунозначајних погледа, које је муж потпуно разумео, но се чинио невешт. После поноћи вратио се домаћин са својим гостом кући. Ушавши у собу, запалио је свећу, па видевши, да му је жена будна јер су јој очи отворене биле и у кревету €е промешкољила, назове јој добро вече, али жена не одговври ни речце, као бајаги спава. „Добро вече, драга жено !" рече још једном муж, али жена и опет не одговори ништа. Хтела је тако да покаже мужу, да се срди, што је он после вечере отишао у кафану. Муж кад виде, да му жена пркоси, отпрати госта у аегову собу, а сам се на брзо вратио у женину собу. Ту је почео отварати фијоку за фијоком и нешто тражити, а жена га из кревета посматрала. Муж је превртао по свим орманима, па за тим оде и у дућан, који је поред собе био. И ту је непрестано нешто тражио и привидно се ужасно једио, што не може да нађе, што тражи. Жени је страшно замука била. Мучило је да дозна, шта јој то муж тражи, а овамо је била предузела, да ћутањем пркоси мужу. Најзад није могла више издржати, него повиче из кревета: „Та шта тражиш за бога?" „Та зар је ту, зачин му његов ! и рече муж чисто обрадован и изненађен. „А шта за име света?" пктала је жена у крајњем нестрпљењу и радозналости. „Татвој језик жено, јер ја сам мислио, да се изгубио, кад ми на моје „добро вече". ниси ништа одговорила. Но хвала богу, сад видим на моју највећу радост, да се твој језик није изгубио." По туђем причању : Милисав.

Преводи са Јб1 82а1а<1 а зхатаг. 04 г(51пуј ро821о. МИА акаг а Сг%апу? Сгоготћа етћег, 1)ас§1ка ! Кагопа паду акагаШ. Те уа§у зготоги. Бе1ЉаБ аг, 1а1о<1-е ?

маџарског. Јоца лади сарму. Петоро њи посте. Мита кара Цигане. Гором бајем, берба је ; чико. Като, на наџак, рат је ту. Ти си со у мору. Дели баба злато, де! Дудлес.

Песншс Мијо, Знаш какав је песник Мијо, Што толике песме ствара ? Он би други Бранко био — Само кад би имо дара.

Неколико досад неприбележених малера. Малер је то, кад вегетаријанац добије црвен нос. Па кад почне да хвали воду, сви му се смеју.

Гојко.

Малер је, кад министар просвете, са украденим квитама у руци, пред судом докаже да — ниј е п о-бедилац, већ цео-бедилац.

Малер је то, кад удовица на парастосу свога пок. мужа не сме да плаче, — јер би јој се белило са лица смлазило. Малер је, кад ко добије отменога госта (Маџара), пред киме хоће да се покаже као да зна маџарски, па га поздрави овако : јургет киванок, текњиги ур !

Малер је то, кад Српско девојче у В. институту за борави српски читати. Па кад код куће види „НЕВЕН". она каже. Гле, какав је то лист: Хебен.

Малер је и то кад син (од 14 година) свом оцу каже: Ух, тата, ала ти слаб дуван пушиш!

Малер је и то, што ја овим нисам исцрпео све наше малере, — него их знам још толико, да би с њима могао испунити десет бројева „Стармалови." Ноклес. Епиграми, На гробу баба-Милином. Овде лежи баба-Мила, Што је много пила. А знате ли за што ? — Јер је жедна била.

Циганова шеља. Питали су Циганина, Шта од жене жели. .Ништа друго, само да се Никад не набели.

Исковинац.

Шта је то „дефицит?" „Дефицит" је страшило, које се у разним пределима у разним величинама налази. „Дефицит" прождире све могуће: ирограме, иорезе, намете и оиозиуије. — Страхота се брзо множи, а кад разјапи своје грдне чељусти, онда му V сабору бацају у ждрело: разне говоре, иротеств и прочаја. Но обично му то све ништа не шкоди. У царству животиња нису му научењаци још одредили прави положај. Једни држе, да је сисавац, јер еиса срч из оне државе, у којој је; други веле, да је грабљивац орао, који својим