Starmali

166

„СТАРМАЛИ" БР. 21. ЗА 1886

снажним канџама многоме министру финансије срце исчупа. Трећи веле, да је „ амфибија ", јер му је свуда добро, и на води и на суву. Има који га држе за ричу, али за смрдљиву. 0 животу тога страшила зна се ово: Сваке године појављује се обично у оно доба, кад се где саборише о буџету. — У то доба тако се расплоди, да га гањају од немила до недрага, али никад му се не може озбиљно нахудити. Старе бабе гатају, да га се никад отрести неможемо, осим ако се појави месија у виду каквог „рођенот министра финансија." „Дефицит" је крај све своје незграпности помодна животиња; у старо доба није се за њега ништа знало. Родитељи су му: страшило „издатак" и прождрљивац: „ зајам. и Живиће по свим околностима судећи, до века, јер ко му у канце падне, не може га се никада опростити. По немачком! Др, НаЗбулбуЦ. Из дневника једног владаоца. Лепо ти је бити владар, Још у младе дане. Али стање, свако стање Има своје мане. Има нешто, што не ваља, Што јако засеца: И највећа цивил-листа Може да с' прокеца.

Мало шале, Пера се дуелирао. Противеик му мадко запара руку. Девери прегледе рану и рекну, да се двобој може наставити. Пера ладнокрвно — пружајући сабљу једном свом деверу — рекне: — Изволите, неставите место мене, ја сам јако уморан. (Честитка.) „Мили оче, честитам ти имендан, и желим ти, да имаш таке исте бркове, као онај официр, крји је ономад матер нољубио."

(Добра девојка.) — Мати, кад се ја удам, онда ћеш ти пуница бити ? — Јесте дете моје. — Онда се нећу никад удати.

— Данас је опет з.^ма! Шта је то, зар сунце неће никад сијнути. — Мама, можда и сунце чека на дено време.

(Јединита радост.) Два гробара се разговарају.

— Наша радња је заиста баш сушта жалост. — Али зато опет имамо и ми радосног часа. — ? ? ? — Кад сарањујемо нуницу нашу.

— Да вас не познајем тако добро, г. бирове, смеоби се заклети, да ви сад то радите, што још нисте никад. — А шта то? — Мислите се! послао: 1. М—1|. Управитељ неког провинцијалног нозоришта (с црезрењем) : „Видите, ја се никад несам укусу публике подвргавао, ја сам увек радио по својој вољи. У Т. ужива публика у комедијама, ја сам давао саме трагедије једну за другом; У Б. одушевљавају се искључно за опере, ја сам давао непрестано оперете." — „0 јадниче, па како да несте банкротирали ?" Управитељ (гордо): 0 јесам, не једанпут, него пет пута,

И то је један разлог, Слушкиња: ,Молим госпођо, да ми дате сведоџбу." — „Шта зар ћеш опет да одлазиш?" — „Морам, мој Вилхелм не да ми да више останем овде." — „А зашто?" — ,3а то, што господин — не пуши."

Један господин тужио се свом пријатељу на свој, породични живот. Међу осталим говорио је: Да, мој пријатељу! То је ужаспо. Жена све ради о својој глави. Већ 20 година моја је кућа прави пакао." »Али за бога, што се не развенчате?" — „Е то је немогуће." — ,А за што је немогуће?" — „Зато, што несмо венчани."

У вагону. Ви имате само 40 год., па већ сте тако оседили?" — »Да, силан сам новац у један мах на берзи изгубио, те сам за једну ноћ оседио." „Чудновато. Код мене је са свим обратно." Ја сам почео био већ седити, у том се одседи једног дана моја пуница у Америку и коса ми за једну ноћ опет поцрни.

Г а л а н т а н л ек ар. „Који декар долази к Вама обично?" — „Доктор С." — „Шта, зар тај шарлатан?" — ,Јест. Али знате, томе је моја жена крива. Једном га је питала, откуд долази го, да су јој увек хладне руке, а он јој је одговорио : „Отуд, што су Ваше ручице тако мале, да нема у њима места за довољно крви." Од то доба не ће она ни по што другог лекара."

Муж и жена, који сг баш несу тако добро сдагали, изађу једном ван вароши у шетњу. Жена иђаше мало напред, а ишла је баш по жељезничвој прузи. На једаред, смотривши пред собом жељезнички влак, цикне од страха, но срећом му се склони с иута и избави се од извесне смрти. Муж (врло узбуђено и срдито): До сто врага, те се жељезнице морају увек задоцнити.