Starmali

284

„С ТАРМА ДИ" БР. 36. ЗА 1886 .

П у 0 Л И Ц 6, Брегово је сад наше. (Тако се хвали Гарашанин). — Али Сливница је њихова (тога се сећа „Стармали"). Оно управо ни Брегово није наше, него ће остати бугарско, а добиће се у замеву гдегод п о ланца земље. (Та даје бар цео ланац, па да га поклонимо јунацима тога успеха).

3>. Али баш и онда, кад би по ланца земље нешто вредило, питање је: шта вреди регентство, које заступа кнеза, који није кнез.

У Шпанији је боље. Онде м а л и краљ илаче кад хоће да га фотографирају. Но зло је онде где поштеним фотографима ударе сузе на очи кад хоће одгојеног већ краља да фотографишу.

•//. Кад би сад нешто сишли дванаест апостола па дошли у Сомбор — да ли би могли од шест партаји направити једну ?! или би се можда и сами разделиди на шест странака (кад би подуже остали у Сомбору).

0. Да је Анђелић Маџар, али еправедљив Маџар, ои би поп Аћиму шицком рекао: ,Поп Аћиме ши ц к и !"

«2. Еад се сетим оних силних Бара, у којима се наши друмови купају, онда налазим да је сасвим у реду, што се нов министар комуникација зове Ба|рош.

ву, увераваше га, да ће пре месед дању сјати, него што ће он вино омрзнути (а буди узгред речено и лекција му се просладити). Пеца — и опет капацитет смежи се и пуштајући густе димове чисто себи иретставља, да су то бриге које се за часак укажу, па их за час и нестане, као и вина, које се за тили часак у боцама укаже, па га још за тили час нестане. Јаша — иначе доста прозаично створење — често се хватао чаше у намери или да коме наздрави, или да је цопије (највише се дешавало ово последње), остали би викали оно уобичајено „чујмо! чујмо!" па би се тим и свршило. Напослетку устане Влада и сасвим реторским духом стаде: „Враћо! Ја досад" ми се сви забленусмо у њега „ја досад још никад нисам наздрављао, па нећу ни сад!" ислије чашу и сасвим хладнокрвно седе доле. Еао наручено дошла је иза овога говора песма „Кад се сетим мила душо!", коју је Глиша тако певао да све везе, а ми смо му помагали онако мумлајућим (техничким изразом речено) медвеђим кором. Песму су завршили откуцаји на црквеном сату, чи-

ј |. Али кад се сегим наше празне државне касе, онда се чудим како наш министер финанције није преиначио своје презиме, па да се место С а п а р и зове Б ез пари.

А. А знате ли ко је био ове године полаженик у Србији? — Тридесет Аустро-угарски жандара, који су се сад тамо раскомотили као код своје куће. Но то је само п о л а женик. Ако овако потраје доћи ће и цеоженик (т. ј. ако и нева на то пристане).

6}.Кад можеБизмарк послати Батенберга у Каиро, — онда може ваљда и Гирс кога послати тамо, здравља ради (Србијиног).

П. Осам стотина потписа панчевачки и то од једне стране, — то је много. Од тога би се материјала могло у Сомбору направити бар три угледне партаје.

У уводном чланку „Н. Доба" број 140. прича се о Јанусу са два лица. Питање је од куд српска публика сме знати ко је Ј а н у с, кад не сме знати шта је М е д у з а. Сад хоће и један Маџар да се продукује са гладовањем. Не треба се журити; научи ће Тиса и његова система н а с с в е тој новој врлини.

|Xј - Тај сеМаџар случајно сове флајшер. Као што се види име му није маџарско, — а још је мање посно.

х. У варошици Штитнику била је на божић црква дупком пуна. Поп се лати за ту прилику и поја се сказаљка попела до врхунца и откуцнувши четири у тенору и дванаест у басу, ми се згледасмо а Пеца се усуди шта више, да нам каже, е би било време да се иде кући. Најпосле и новаца је нестало у кеси, те ее морадосмо хтели не хтели, растати са оним дивним орахом, са оним дивним вином, са оном дивном крчмаревом ћерком и само нас је месец пратио, коме је Бранко целим путем неке елегије стварао. Кад смо . . . ох! дошли ох! пред . . ох! њен стан. ох! (извините моме уздисањуј тада ће Глиша — као мени у почаст да јој под прозором отпева: „Спаваш ли злато моје ? Спаваш ли, ој! Зора је тако љупка, Ветрић ја тако благ Косицу чека твоју С њом да се игра благ Спаваш ли, злато моје, Спаваш ли, ој! Ја сам у себи говорио „спаваш ли бела вило ?" ,,спаваш ли зоро рујна!" „спавашли, анђелу, небески створе спаваш ли, моје све и сва ? !"