Starmali

„СТАРМАДИ" БР. 36. ЗА 1886.

285

че маџарски да служи, — али за часак сви Словаци изиђоше напоље и не остаде у цркви нико само Поп и црквењак. Заиста је чудотворан маџарски језик, кад се употреби где не треба.

М. У ЈГондону је јака магла, али ипак се види да Гледстон много боље из г ле да него сви торијевци. Радујемо се томе изгледу.

Стармалов календар, Многи се питају: „Каква ће бити наступајућа годана? Ти ми људи изгледају, као да боже ме опрости, нису читали календаре. И за такве ћу ја овде исписати што им је најнужније знати. Година 1887. биће — „проста" година. Може се насигурно узети, да није читала књигу : „Не пристоји се", јер ће нам доћи у по ноћи. А кад календарџије проричу, да ће год. 1887. бити проста онда се можемо од ње надати, да неће пре нег што уђе, закуцати. Но за то ће нам тим више куцати на врати они, који честитају, и с тима ћемо канда бити и сувише задовољни. Година 1887. владаће месец. А кад влада месец може се узети, да ће те године бити обилате месечине, с тога се тој години радују заљубљеници, а још више пијанице, јер неће тако често падати по мраку, кад се враћају из бирцуза. Владању месеца могу се још радовати новосадски и ини фењери по нашим крајевима, јер ће их бар месец мало осветлити. Година 1887. наступиће рано у четвртак, дакле после среде, а то је, чим престане постан дан. И кад је нова година изабрала да дође у мрс, може се узети да ће и донети собом мрса у изобиљу. Биће меса, то је сигурно, само да га не буде и сувише — на разбојишту. То је онај „небаски створ" због кога сам више пута добио „бугер": то је оно „сунце", поред кога сам толико пута под прозором, баш као и сад чечећи — озебао: То је „оно", коме сад певамо, моја драга, моја љубовца. Завршивши последњу строфу „устани ој!" на прозору се укаже „неко" ; ја мижљах да је тај „неко" „она", но ја сам то само мислио, а ко је у ствари био, то ћемо видети. „Идемо, дакле да видимо ." 3. Већ недеља дана прође, како смо се опростили мамурлука (ал смо и појели чабар краставаца); већ недеља дана прође, како ме професор Квоциентић понешто попреко гледи. Тако смо ми живили с' дана у дан ; но промене ради рећи ће нам једном професор, да останемо нас седморица, и то баш они што су били код „сиве чутуре." Шта ће то бити ? Ја сам у себи заједно са Чернишевским узвикнуо „Шта да се ради ?" Слутили смо да ће бити окршаја, само од куд су дознали!

Год. 1887. биће два помрачења сунца, два помрачења месеца и још помрачење славе неких држава. Помрачења сунца и месеца неће се видити свугде, али помрачења која сам напослетку споменуо, не само што ће видити, него ће се и чути. Главнија предсказквања за год. 1887. ова су: Ако позледњег јануара напада велики снег, па се одмах за тим истопи, онда каже вечити календар, да ће 1. фебруара бити страшна — блата. Ако се две државе побију, биће сигурног — рата. Ако буде људи да се још већма загреју за српску автономију, Герман ће се — смрзнути. Но на сваки начин најглавније пророчанство ово: „Акоународима буде свести, нек се не б ој е — н и чега. Распоред радова за год. 1887. овај је : Јануара: Ако се ниси још претплатио на своје новине, претплати се, јер можеш заборавити. Фебруара: Ако се ниси још оженио, ожени се, јер доцније могу тебе заборавити. Марта: Ако си у Србији владар, па имаш јектичаву политику, спреми ствари да путујеш. Април: Ако те позову на збор, не мој се скањивати. Ма ј: Ово је месец близанаца. Ако се близавци Срби и Хрвати нису још збижили, крајње је време да учине. Јуни : Избори у Угарекој. И ако ово није месец април, пази добро да те не пошљу у април. Јули: (Сенокос,) Коси сено, али не мој бити као сено, да планеш па да се угасиш. Август: (Жетва.) Како си сејао онако ћеш и жњети. А сети се да ћеш онако жњети доцније, како будеш тог месеца сејао, јер ће бити избори у троједници. Септембар: (Берба.) Пази добро што радиш ; „Од куд су дознали?" било је питање на двевном реду, и после „мало време за тим потраЈало" било нам је сасвим то питаве решено. И извесни куцну час, и ми пошетасмо у управигељеву канцеларију (званичним послом ? !) Још никад нисам закуцао на овим вратима, а да нисам изишао напоље забринут „шта ћу да радим сам самцит после подне"у затвору", но сад као да неће бити тако т. ј. бар нећу бити сам у затвору, већ и она шесторида који се до сад решише, да се жртвују „један за све, а сви за једног." Сви што смо били на оптуженичкој клупи, претварасмо се као да ништа не знамо, и као да смо најневинији. Најпосле „подиже се тигар љута звери" — управитељ, заједно са својим трбухом и наместивши наочаре, отпоче : „Ви" ту нас све значајно погледа „ви сте оптужени од Г. професора Квоцијентића" ми се згледасмо. „Јест! ви сте оптужени због изгреда и демонстрације, која је баш ли на њега управљена —- мир! немате ништа говорити!" осече се на Глишу, који јје хтео да изрази евоје негодовање .