Starmali

„СТА^МАЈШ"

БР. 8. ЗА 1887.

Господар и роб, Видесте ли браћо мила оног .јадног, дрног роба ? . . чустел' звекет ланца тешка Што га тишти свако доба ? Јесте л' чули псета верног дивљи јаук, урлик бони, кад га госа немилосно бичем млата, туче, гони ?! . . Па роб сиви, . . . псето верно, ииак траи госу свога, и поднаша, ћути, сноси, ћуди госе силенога, јер се нада , да ће једном омекшати камен грудни, па и њима осванути слободице данак жудни! Ал кад ви/.и, да му нема у госџном срцу миљ", да је тамо само зло%е, и неиравде изобиља, .... тада и роб ланцем тресне! . . а иас верни даље бега, јер човеку, иа и — исету дотужаЛе роаска стета ! Др. Назбулбуц. Виша у апотеци, Виша је са својом женом врло рђаво живео. Жена му беше права Језавеља, као она, у св писму, што је св. Илију по пустињи вијала. Имала је дугачак језик до зла бога. Кад му је већ дошла душа у подгрлац и јади превршише једом, оде Виша у апотеку и рече апотекару: „Молим, господару, дајте ми какав лек против језика! Моја жена има одвећ дугачак језик, да вас бог сачува." Апотекар га лепо предусретне и рече: „Добро, добро, здраге воље. Стани мало ближе, ома ћу п .и лек дати. Кад се Виша приближи а апотекар измане онако својски, па ћуш свога Вишу с једне и с друге страпе преко ушију. Виша се трже и рече : „Па шта је то сад1? А зашто то?" „Е, то су виш лекови, то су ти два прашка за твоју жену. Друга ти лека не могу дати. Иди кући, уради тако, па да те бог види. Жени ће ти се одмах скратити језик." Виша прими ове прашкове односно савет апотекаров и оде кући. Када је кући преспео, а жена по своме обичају, одмах још са врата почне зипарати: „А где си био, лоло? Права си вуцибатина, по вас-дуги дан скиташ се које куда, а ја да ти радим, јел? Виша ни пет ни шест, већ на основу прописани му прашкова, измане онако својскп па ћуш своју Језавељу. Ова почне одмах запевати и јадиковати али се при свем том на брзо умири. После овог ајнемо-

вања никад боље и мирније жене. На сваки миг вишин услужна тако, да би готово на предлог његов што но реч: у ватру скочила. Нису нужна била обадва прашка, излечио је своју Језавељу са једним. На осам дана доцније оде Виша опет у апотеку. Апотекар љубопитљив запита Вишу, да ли су прашкови дјејствовали и помогли? Виша одговори, да јесу и фала богу сада никад боље и мирније жене. Апотекар радостан што му је помогао, приђе Виши ближе и рече: „Ето, виш, да сам ти жену излечио." Виша употреби згоду, измане својски па фискад апотекара преко ушију. Овај се убезекне и од чуда запита: „А зашто то ? Зар је така благодарност за дати ти лек?" „Молим, господару, опростите! Ви сте мени дали два прашка, а ја сам моју жену са једним излечио; држим дакле за своју дужност, други вам натраг вратити, како би га могли и на друге употребити. Вратио сам га вам. Лепа вам фала, а сад збогом!" Прибележио /Б. Н.

Пријатељ Гаја у Пешти. Кад су оно у доба киријашко, док још ни]е постојала ова садања веза жељезничка са Пештом Бачвани киријали, науми и наш пријатељ Гаја киријати у Пешту, а том приликом и Пешту видети. Тога ради погоди се са једним трговцем и одвеве га у Пешту. Док је трговац своје послове свршавао, пријатељ Гаја ће по Пешти шетати и исту посматрати. Намири своје коње, узме бичаље у руку, навуче своју шубару па онако звиждући хајде по Иешти. Посматрао је колосалне куће и све остало, чудио се и дивио се разним лепотама и красотама са којима је цела Пешта накићена. Тако у чуђењу и гледању час на десно час на лево, дође до једне болте, која пуна беше са разним фигурама од воска и гипса. У аузлагу пред болтом био је од гипса начињен један мали дечак. Пријатељ Гаја, када је дечка спазио, мислећи, да је заиста жив, почне завиривати и посма трати дечка час са једне час опет са друге стране. „Јес' бога ми, жив је", рече пријатељ Гаја, „а ма што су га овде затворили?" Овамо онамо, не даде му ђаво мира, хоће Гаја да се са дечком мало поразговара. Куцне мало бичаљетом у пенџер а дечак ћути. Куцне боље а дечак опет ћути. Сада већ науми да га ослови и куцајући бичаљетом све боље и боље и таман рече: „Еј, мали, шта радиш?" у том пенџер звррр — пуче, а полупана стакла од излога падајући на тротоар направише читаву ларму. На ову звеку трговац и остали момци истрче из болте и виде пријатељ Гају са бичаљетом у руци. „Море ! шта ти то уради?" рече трговац; „зашто си полупао тај пенџер?" — Пријатељ Гаја са свим невино одговори; „Та молим, господару, нисам ја." „Па да ко је, кад ту више никог нема доли тебе?" „Е, ко је? Ево, ко је!" показујући бичаљетом на дете. „Дете као дете, сиграло се па разбило пенџер." Прибележио Љ. Н.