Starmali

240

„СТАРМАЛИ" БР. 30. ЗА 1887.

да" и ,Н Доба" верује, па би лепо могло и престати лагати, хоћу рећи — излазити. Па тек помислите, колико би уштедили о новим годинама и имен-данима, да нема — жеља (и да ниемо примили туђе обичаје)! Па и моја мглевкост била би много мирнија. Ето шта сам ту неки дан зажелео ! Мислим ја, како би то сад лепо било. кад бих ја имао свој „луфтбалон" као „Стармалов" „Ваздухопловац". Могао бих лепо доспети на све наше забаве, беседе и балове. То би било уживање! Нит бих морао ранити коње, нит би ми испала чивија, нит бих морао задоцнити на жељезницу нит чекати на лађу, једино можда бих —• иокиснуо. Па тек узмите тај добит од „луфтбалона" ! Тиса још није ударио порезу на путовање (и лутање) по "ваздуху (а то би баш могао урадити. Колико би мање имали којекаквих иесника и политичара, који не би могли платити пореза !) Ја бих се сад у овом забавном (критичном) времену кренуо на свом балону на балове. Не бих као путник морао куповати клак и фрак па онда већ и за то, што за те забаве не бих ни иаре потрошио могао бих кише прилагати, то би се бар неки приређивачи сачували дефицита, који им је све чешћи гост. А зашто ? Опет због жеља. Матере желе, да су им ћери што боље удешене а, бога ми, не дођу ни оне баш ме(гли)жел>ие ; ћери желе да се допадну; мужеви желе, да се расхладе у друштву; господићи желе, да су што фешији и т. д. А колико би се могло више приложити, кад свих тих жеља не би било и кад би се она једна жеља прилагача (која би онда такође отпала) испунила, да се на ерпске забаве л;олази у простом, укусном оделу без многог луксуза. Та баш због тог лук суза не убрише се често ни једна суза сиротиње, којој се у корист иршеђују обично те забаве. Но куд сам опет ја заигиао, баш као да сам већ зацело на „балону" или као да сам постао власник листа ког ! Боље би бил да нисач ни иоже хео балона ! Шта би с њиме? Можда би ме ветар какав бацио у Загреб, пошто тамо други неки ветар дува, који би ме могао одбацити у Пешту или у Вац, то бих ја могао и насести, па шта би онда са мном било? Узмите само, бог зна где је „блажене успомене" „Стармалов" „ВаздухопловацМ Бог те пита, где му се „балон" разбио о рушевине српског немара, па зар и ја да се где изгубим, па да ми натоваре какву иоДерку (Ово је. молим званичан израз за „З^есИтеГ".) Боже ме сачувај! Нећу за то ништа вигае себи да желим. Ако будем баш што желео , Ја ћу другима „Н Добу" н. пр. желеЛу, да мора да живи од претплатника; Герману, да му кајиро за срце прирасте ; новосадском преставништву, да увид,и Д1 трч чзгврти нчааЈ, нд;;у једно цело ; преставницима „Видела", да дођу у — пакао, само за то, да видим, како ће се звати она странка, којој ће они бити — кочијаши; „Стармалом" ћу желети „хаупт трефер" од бар 10000пр тплатника и т. д. и т. д. Јелте, да је тако најбоље ? Ви би сви могли на то са мном запевати : „Услиши господи желанија наша." Диводик.

Једна стара песма. („на нове ноте.") (Ево вам један једини „стик," проб'о сам даље, па баш ни — мик!)

Хоп! . . . Шалај! . . Па шалај ! . . . у Босни је Ка-ка-лај ! Хоп! . . . Шала)! . . . Не шарај! . . . Босну не варај!!!... Јер је Босна — — (Проб'о сам даље, па баш ни — мик ! с' тога Вам ето тај један „стик" ! Нобиодабио.

Писма из инштитута, II. Слатка моја Меланија ! Хох ентцикт узимам перо у руке, да ти потанко опишем, какви су се велики ерајгниси догодили од мога последњег писма. Пре свега допусти, да ти из дубине душе довикнем: их бин гликлих! гликлих! гликлих!. . . . Он ме фергетерује, он ме љуби ! . . . Реци онда да нисам пресретна! . . . Додуше он ми се није још ерклеровао, јер на жалост нема згодан гелегенхајт, да ми своје јуначко срце одкрије, али ја сам тако иберцајгована о његовој .силној љубави, да мн то нико више не може из моје главе избити . . . Молим те, кад он дан у дан пред кафаном све дотле фервајлује, догод ми онуда не прођемо, па кад он увек на мене се слатко насмеши, и још к' томе као јучЈ дода: „ајн херцигер шнек," — то је ваљда довољан доказ, да без мене неби могао ни ексистирати . . . Пелу ноћ сам о том трајмовала, и сад иберлегујем, шта ми ваља чинити! . . . Наравно, да се несмем ни једној мојој другарици поверити, јер су све до зла бога најдиш, па би могли моју срећу, мој гликселигкајт церштеровати, пре но што ми за руком пође, да мој идеал себи сихерујем! И наша фраумам нешто је ових дана фердрислих, па ме је стра, да ми мој гехајмнис, који сам ја у дубину срца ферграбовала, не чита са мога узбуђеног дица! . - , „Ајн херцигер шнек," казао је он полугласно, али сам ја то ипак дајтлих фернемовала, јер сам сву моју пажњу на њега концентрирала . . . „Ајн херцигер ганек"! — како ајншмајхелнд звучи то момеуву! . . . Морам првом приликом бетрахтовати изближе једнога „шнека," да видим, у колико му његов ферглајх са мним пасује! . . . Волела би додуше, да се друкчије аусдриковао, н: пр : „голдер енгел! сисес кинд! то би мени већма личило, јер шнекови су обично тако абшајлих роциг, да би се нашла и белајдигована, кад пеби било још оно: „херцигер," и кад то неби о н! о н! са својим рујним устима увек видерхоловао ! Још би ти имала ајне бутн фол ерцеловати, али очекујем нашег инштитутсарцта, који ће и ово писмо теби ибергебовати.Последњи пут, кад смо променирали, нешто сам се мало феркиловала, па ми је доктор фершрајбовао неку медецину, коју морам ајнемовати, и при томе у соби хоковати, али није ми толико ни жао, јер је време абшајлих постало, па нит би ми могле променирати, нити 0 н нас пред кафаном жељно ервартовати ! Генуг за данас! Прими таузенд сисе кисе унд грисе од твоје ауфрихтиге дих либенде евиг, евиг, траје фрајндин Стакица*) Кроз доброту нашег: Др. Казбулбуца. ") Пошто се остала писма ие разликују много од ова два прва, мнслим да је довољно што сам ове две мустре ради, на јаввнст жзнео. Др. К.