Starmali

268

„СТАРМАЛИ" БР. 34. ЗА 1887.

тако родољубиво потпомагала своју литературу дотерати до онога, што им према имену њихову и ириличи. „Јавор" је дрво, од којега се праве гусле, а гусле употребљују слепци и просијаци, те ако српска публика буде и од сада тако топло се одазвала, то ће трудбеници око „Јавора" скоро дотерати до гусала; — Отражилово пак познато је у најновије доба с тога, што је онде не давно исконап гроб, те је онде сарањено нешто што нам је мило и драго, те ако публика, буде се и од сада тако својзки заузимала за тај наш лист, могло би лако (но не дао бог!) пасирати, да се и на овом „Стражилову" ископа гроб, у који ће раденици и издавачи саранити не само своју вољу и одушевљење, него и добар део свога новца, и тако би онда „Јавор" могао свирати! (јер би имао гусле), а „Стражилово" би могло певати — опело сраској свести и своае утрошеном труду, а богме и новцу. Оамо не знам чија ће то онда бити срамота: уредника тих листова или н еуредних претплатника. Али иде нова година, пак ћемо ваљда бити у годину дана — старији, даклем и увиђавнији. Овом приликом морамо се сетити и „Босанске Виле", те и њој пожелети да не буде као што су остале виле, т. ј. нека невидима створења; ми јој желимо, да и од нове године (макар што је вила) буде месната телесна и видима, и да се око ње купе многи и мнзги потомци Краљевића Марка и Милоша Обилића. А „Невен" и „Голуб?" Н е в е н је цвеће, а цвеће знамо да се онда дуго одржи кад га у књигу пресујемо; дај дакле, да и овај „Невен" пресујемо, т. ј. трукујемо (штампамо) у књигу, пак ће нам се дуго одржати. Голуб нак увек тражи чисто жито, па

дај да гледамо да га међу нама и иађе, — та ваљда тек нећемо хтети да будемо кукољ. Завршујући овај „политички преглед" са књижевним причетбама, морамо се сетити и „Стармалог", који сада од нове године ступа у 11. годину своју, даклем сада је свршио основне школе и науке и треба сад да га дамо у латинску школу и у гимназију, а за то му је потребна штипендија, — но пошто ми Срби имамо две феле (врсте или руке) штипендија, чисте народне и оне које су запале под руковање Германово, то смо ради искати за „Стармалог" штипендију само народну, а ако му је не да иарод, он знам да друге не треба, него ће остати код куће и радо ће се исам прегплатити на какав нови „Стармали", који би имао врснију нрошлост, боље спреме, или бар — боље сведоџбе и препоруке.

Ђука. Дочека смо и то да се у своме мишлењу и „Браник" и „Застава," па чак и „Наше Доба" слажу. То сам давно желио — ал ./ сад се томе ни мало не радујем. Шука. Та говори, човече, шта је то, и зашто се не радујеш? Ђуна. Јер су се ти листови сложили само за час, и то у ооуди „Каврге," а та ће слога да убије вољу за рад у једном младом иначе одличном књижевнику српском. П у с л и ц е. О* Ж ао нам ј е и кад се Бизмарк разболе; али нам је још жалије кад наша политика неће да оздрави.

ШФДЖ1Ш1&Ж. Једна година из мог ђаковања.

0

Од Чошунгуцн ИЛАЧЕВНО СВИТИЈЕ КОЈЕ НА ВЕЛИКО ЧУДО МАЈСТОР СЕПИКИНО ЈОШ НИЈЕ УШЛО У ИСТОрИЈУ. (Ђаш да се не кајем што сам га нааисао.) (Наставак.) Пулхерија и Кузман били су у своме елементу. Кузман је толико видловао и смешио се „блажено", да си му на лицу могао приметити, е се већ и сам почео чудити како је оштроумно-учтив и учтиво оштроуман. Она се опет толико на њега клибила и превртала очима, да сам неколико пута помислио е ће Кузман одлетети, за то сам и био приираван да га ухватим за ногеискинем му моје ципеле, но он је валда приметио био мОју опаку намеру, па није ни покушавао то, али се толико вурао, курисао и доказивао и рукама и ногама да је „хитрозлочестиви" Венијамин у два, у три маха мислио е је Кузман Пулхерији разбио нос, те полазио с (празном) чашом к њима, да л' да њој даде да се опере, ил' да њему расхлади главу, то не знам, само толико знам, да је чаша била празна, и да Кузман у овој услужности ни најмање не би уживао.

Она, дакле, није волела Венијамина него Кузмана. А као на што да гаи не воле ? Да шта вели појезија, флегматичност, високо чело, говорнички дар, француека брада, кочијашка вештина, висок род, шаљиве белешке, изворне песме, цвикер и црвена шлајфна? Провели с: о били врло добро, и на нослетку још дознам, да смо ми због Венијамина онако етрадали, јер он нам је извукао чивију кад је сишао по шешир, знајући већ нопред да га Кузман неће хтети чекати; за то сам и наумио био да му се што пре осветим, те још то вече измислим начин како ћу то урадити. Одмах сутра дан напишем једно љубавно писмо и то женским руко- и правописом управљено на Венијамина, у коме се Пулхерија вајка, што је није он тамо забављао, него допустио да је Кузман гњави и мучи његов.м несносном појетичношћу. Однесем га Сепикином шегрту и кажем му да га преда оноае, што ће до вече самном туда шетати, и да каже да је од Пулхерије. Уједно га запитам да ли праве гђици Пулхерији ноћу серенаде? П он ми одговори да то до душе не зна, али зна да га често пробуди неко певање под њеним пенџерима, које се обичво с гиме заврши, да их мајстор Сепл са својим нижима и подчињенима развија; шта више да је и он једаред имао срећу вурати се камењем за тим ноћним пјевчецима, у чему је он, морам и то додати, особито уживао.