Starmali

„СТАРМАЛИ" БК 9 ЗА 188*. 69

Ал' гле чуда! Шта је ово ? Ето бог и душа, дуванкеса, — а иоред ње фина стива луша, а на луши . . . погле само! слика њена красна! . . Оде сумња, гадна, подла, гнусна и ужасна! . . „Та мој Паја, узор то је од свију мужева, и кад пуши, он и онда, све о мени снева! Е, вредно је, да му будем зафална и блага. . . Срдња моја и прекори, нек' иду до врага!" Ал је Паји сада лако у срцу и души, предао се пуном слашћу својој драгој луши. По к д-кад му на брчићи осмех таласа се: „Јест, да како! Мајсторија вешго козе пасе!" Др. Казбулбуц

Грађа за нову енциклопедију. Иеазбучним редом или азбучним нередом. (Еродужење.) Шљивовица (немачки „ЗП^оукг" иди још искреније речено: „ХП^оуНг"). = Пиће, које нам Чивути вајвише праве онда, кад шљиве не роде. Стражилово. = Лист, на коме се ни најмање не познаје, да му је уредник сачинио „Кавргу". Каврга. = Позоришна игра, на којој се ни пајмање не познаје, дајојје ауктор уредник „Стражилова*. Страст. — Хала, која се хладним и поштеним промишљањем зауздава, — (т. ј. ако и ту узду своју не прогута). Морфијум. = Средство за успављивање. Ово средство не дејствује на свакога једнако. Н. пр. Земунци, они би могли много мирније спавати без Морфија. Пасуљ. = Јело, којим се богослови у благодјене капајте на мој капут! То је један што га имам, а жена ме увек псује, кад год кући дођем вес'о ; јер већ знаде своје јаце. . • . Умажем се, . .. испрљам се. . . ко да су ме врази мали, умазали, измазали. .. . И ономад, — увек белај! остао сам међу браћом' дуже мало, па како ми на капуту, нешто мало преостало, од ноћњега тумарања. .. . — тог дерања!! тог лармања!! . . целе ноћи, — то јест дана, нисам им'о правог сана а онда сам забораван. .. . Него шта се вас сад тиче, како моја жена виче? Ја сам стао зато овде да вам лепо декламирам, а почо сам, сам признајем, да вам само ламентирам ! Напред дакле!. . . Ди сам оно само стао?

јанију тако пресите, да посде, кад постану проте, игумани и владике, не могу више ни да га погледе. Новосадски дрвени МОСТ. г - Комуникациопо средство, којега кад нема, онда ерарска господа прелазе преко њега — ћутом. „Србобран." = Лист, којем ја (доленепотписааи) немам ништа друго замерити, него то, што је пређашњих година п сувише бегенисао трти рена под нос владици Теофану, — а сад опет брани му и оно, што се не сме бранити. (УЈс!е: несазивање еп. скуп.) Долга. ~ Читај о невидивости његовој не сасвим јасну белешку у „Садашњости" — и из тога изводи нагађања о његовој будућности, — и надај се, да ћемо таке фигураите скоро моћи предати прошлости. Висина (т. ј. земаљска висина). = Нешто, што виеи ал пе зна увек на чему. (ПродужиКе се.)

Како се то слаже? Снла, кривда и аравда, — како се то слаже ? Сила вели: све је лако. Крнвда уме грешит' јако. Правда пита: докле тако? Тако се то слаже Трава, свињетина и Чивут, — како се то слаже? Трава ј' лепа, кад је росна. Свињетин1 није посна. Чивут вели : Е1јеп Босна! Тако се то слаже. Д.

кад би ја то сада знао! То је кад се скреће с пута, мисао онда свакуд лута! . .. А време је да започнем, да одпочнем, заказани говор мој! Чујмо дакле! [Жсте ириареме као у аочетку) „Камени стубови!" „Међ стенама тврдим стоји". . . (чује се како неко викне. „Келнер\ чашу пива!") Чашу пива? . . . Опростите и ја радо пијем пиво. Па кад може онај онде, Зашто не би и ја овде ? Келнер пива! (добије чашу иива и у сласт иоаије). А — ха! То баш годи, при овакој згодној згоци! То је ви'те моја мана, да не могу крај кавана, Крај пивара и механа, проћи, а да не завирим. . . . Него морам са признањем,