Starmali

ГТАРМАЈ1И" БР. 9. ЗА 1888.

Допало му се кољиво! Дође на св. Никоду прост сељак из шокадије овамо к нама, па прошав поред наше православне цркве, и чувши умилно пјеније, прохте му се, да види, како се и Срби Богу моле. . . • Уђе у цркву, која је била пуна света, и одстоји службу Божију. — Кад стаде свештеник светити кољива, којих је осамдесет и два тањира пред олтаром стајало, пређе „Шоља" тамо близке, да види шта Ке то сад бити, а кад после молитве стаде сваки своје кољиво тражити и носити, помисли он, да је то и њему слободно, иа уграби највећу чинију, која је и иначе била са слатким бонбонама окићена, — па хајд из цркве: Наравно, да му нико вије на пут стао, јер сваки мишљаше, е је он своје, или свога газде кољиво узео. . . . „Шоља" онако са чинијом па на сред пијаце, где нађе своје друштво, те им исприча, какав леи обичај имају Срби, да тако красно јело свакоме дају, ко год хоће! — У сласт прједу „Шбље" кољиво и само још жалише, што сви у цркву не одоше, те да и они по једну чинију уграбе. . . . Свети Никола опростиће ваљда простоме „Шољи" овај грех, као и ономе сиротом свечару, који остаде на тај благ дан без — кољива. . . . Ово није измишљено, већ се збиља збило!!! Др. Казбулбуц.

Оста сама, Од двадесет годиница Да не дигнем буну, Садамнајст је тек јој било Ло њеном рачуну. Учила је своје друге, Да не буду слепе, мој стомачић да похвалим ; јер избирач никад нисам; или вино, или пиво, или ликер, или шома, само ако нису лоши, све ће браца да потроши! (Чује се из шублике: „Но овом нема краја\ и ) Шта сте рекли ? Нема краја ? . . Варате се! Сад ћу одма да пожурим, да одпочнем говор мој. Дакле чујте: (Исто као нааред ири иочетку,) „Камени стубови!" „Међ' стенама тврдим.". . (Чује се, ,ца неко гласно зева.) Шта? Шта чујем? Зар код таки дивни речи, код оваке дур-вештине, може когод и да — зине ? ? ! I Врло лепо! . . Врло краено! . . Показује доста јасно, да и у оваком збору,

Нек бирају младожење, Богате и лепе. Певала је: „ сунце ]арко Не сијаш једнако". ... . . Мало затим, та докле Лу Ја жпвит овако ! ? А сад пева: „сунце зађе, Паде (веће) тама; (Свака своме мужу очла) А ја Оста еама". Црњан Берно-сакати преводи, КпрреМаћте ИеђегсеЈгигцеп. Аса 181; ет §гоззег НоГтасћег; ег тасМ с!еп НоГ а11еп МаЛе1п, тЈГ Депеп ег ћаПтедз уегкећгГ! Аца је велики авлијочинитељ; он прави авлију свима девојкама, са којима је у пола пута натрашке! Г)ет МаГа ћап§Г с1ег Н1тте1 уо11ег 6е1§еп. Мати виси небо пуно хегеда. Море Мирко! наврати се малко! Меег Мп'ко! АиГћа1зе сћсћ ет ћЈзсћеп! Бог и душа! ти ћеш то мени већ искијати ! СоГГ ипс1 8ее1е! Би шгзГ т1Г с1аз зсћоп аибтезвеп! Ала је Максим опалио Алексу са оним вилама! Макз1т 181 еш Бгасће; ег ћаГ с1еп А1екза ап^ећгеппГ тЈГ јепеп Гееп! До душе и Алекса је њега момачки даривао ! В18 гиг 8ее1е ћаГ аисћ А1екза 1ћи ћиг8сћепта881§ ћевсћепкГ. при оваком див-говору може когод да нам заспи ! !! Зато нека сви сад знају, да се и ја журим крају. (Као у иочетку.) „Камени стубови !" „Међ' стенама" (Сахат избија 10, а декламатор броји.) Шта у добар ? Зар већ десет? Па кад онда да се игра? да се једе, да се пије, да се шали, да се смије?! Е, друкчије, видим, није, нег' да пустим нек остане „међ' стенама" још и даље. . . А ја богме стружем даље! желећи вам свима сад: Добру ноћ и добру глад ! !! Др. Назбулбуц.