Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 15, ЗА 1888. 115

ских обзира. Држава је н роду пријатељ, те хоће да искорени тај отров, с тога му подиже цену, само неби ли се свет већ једанпут опаметио, те се оставио те страсти. С тога се и порција све више и више диже, не би д' свет једанпут омрзнуо и на плаћање порције, која је тако омиљена у свима круговима, ћошкастим и округлим. Др. Владан ђорђевић као да хоће да брије попове по Србији. Он као вели: шат буду обријани, јер Шатобријани и оиако неће бити! — Ал питање је, хоће ли и г. Владан икад бити Биконсфилд. Један славан хемичар изумео је ново кресиво. Он је дошао на ову врло просту идеју: одери комадић артије од „Заставе", а исто тако и комадић од „Браника", па додирни једну артијицу о другу, те ће одмах кресати варнице; — само чувај добро очи. А да би се варница практично употребила на што корисно, морала би насти на труд, али у томе кресању је и труд узалуд, да се што корисно искреше.

Ћира. До сада се у Србији питало каквог су учитељи владањ а. Спира. А сад ? Ћира- И сад се пита тако, али мало друкчије: Сад се пита: Каквог суВладановања.

П у С Л И Ц е. Ч Даклем Путкамеру дали пасош. Куда ли ће, боже! Да га нису врбовали у Србију ! ? Ту је попа у толико пута, изгледао као савеет крута, „кад се — вели — младенци баш воле, нека уче да се Богу моле!".... Бог је добар, то сви добро знамо, ваља збиља да му пошту дамо , али он је пунан опроштења, без мучнога и дугога бдења, грешницима увек прашта благо, јер је њему чисто срце драго, а свештеник он је божји слуга, у оквиру, свога делокруга, па и он је у прилици некој, добра срца и милости мекој, те кроз прсте незналици гледи , ако овај те милости вреди А за такве богољубне ствари, стижу п о п и разноврсни дари, не, да мислиш, да се сотим плаћа, то још није свадба или даћа, него велим: рука руку пере, у народа сваке божје вере. . . Али овде код случаја ова,

О Бизмарк се мргоди што мора да жртвује свога љубазног садруга. Могао се и Ристић мргодити, кад се искало да напусти Радивоја. Што би се Ристић мргодио, то би јефтиније било, него што се сада цела Србија мргоди.

+ Знате ли како чича Никола схвата дух времена ? Он је чуо да су сад Србији најпотребније свеже снаге. За то му и ]еете главна брига како ће да свеже снаге.

# Можда Маџари Васи ђурђевићу кажу : баратом. Али само у томе ми још не видимо ни б а р а т о м српски.

□ Неко руско позоришно друштво хтело је да даје представе у Златном Нрагу. Немци су се потрудрли да се то забрани. Немци ко веле: нашто Руса, кад ми умемо боље комедије правити по Чешкој.

~ Маџари сада у Мочарију виде Румуна. Лепше би било кад би Румуни у Маџарима видели Мочарија,

^ У Немачкој експлодирало једно нојево јаје па убило неког професора. И у Србији има нојева који кад је опасност загњуре главу у песак. Ти не ноее јаја која експлодирају, алп Хриетић ће већ наћи и јајету длаку.

А Боже мој! Да ли се наш позоришни одбор показло се ето опет с' нова да сви људи подједнаки нису, ма стајали на друштвеном вису. Поп Негован из Некажинаца, беше чудан пастир од оваца, којима је Бог раз ума дао, кад је стадо „људима" назвао. ал га многи и куди и ружи, Цело село са попом не дружи, јербо веле да је гадна тица: грабљивица или изелица, ако крстиш најпре добро плати, да те она молитва не смлати; о свадби се с поном пре погоди, ако нећеш напаст да се роди; а треба ли читати опело, скупо кошта оно мртво тело. . . . Жалили се и тужили људи, са оваки не-свештени ћуди, али тада беше отац прота, жељан увек злата и банкнота, Па кад когод њему попа тужи „Пречесњејши" још га и наружи