Starmali, 10. 06. 1888., S. 2

122 „СТАРМАЛИ" БР. 16 ЗА 1888.

Срца је добра, ал кратка вјека, Његовој бољи неће бит' љека. Умреће брзо, тек што је стао, Да му би жића, Бисмарк би пао к . Трећа му гатка ево шта вели: »Незвани Кобург нека се сели! Очисти чуства, — остави земљу, Испуни што пре народну жељу, Ова.ј ће савет још неком ваљат', Јер ће му правац отпор изазват'; Народ преживи капларске владе, Кога се тиче, знаде он, знаде. Година биће у нечем родна, Са јубилеји богато плодна; Ту вам је иапа, Стросмајер, Герман, Редом ће славит' миснички земан. Биће јубилеј Гундулић-лирца, Игватов' Јаше, Мајкова писца, За отим сјећај Јелачић бана, Па општа слава круне владара. Најпотље ето долази Кијев. Свечаност крсва Русима свијем , И ту ће бити пјесме и пира, У часни спомен кнез-Владимира. Три осмице (.888.) И ми смо неке значајне рође. У стотрн ' љета то једном дође,

Иа свијет гата: г е, биће боја, Кад су три цифре једнога кроја". Ал ако буде зло или д^бро, Што је ко сиј'о буде ли обр'о, Ми мртве цифре (уз цифре живе) Нитп смо праве, нити смо криве. Сљедствија иророчествија. Бедеми се утврђују А планови нови спују; Топовима еема броја То су знаци љута боја А пушака и џебане Гомиле су небројане. Ненаситно ]' вражје зјало, Те се вели: још је мало. Врбују се журбом чилом Савезници силом милом. Ал шта један другом спреЈаа, Том рачуна јоште нема. Нреко туђег плота с' вири; Свако своју сферу шири. Крв је буром узрујана То је слика наших дана. Невина молитва. 0 добри Спасе, — о божи сине Учини чудо да бура мине ! Утишај сграсти, — гани владаре, Упути дерне те канцеларе. Научи људе, надахни власти, Па да од мира пијемо сласти,

Еако је ча-Марко изиш'о накрај са оцем протом, (Трогателно збитије.) (Свршетак.") Попа на то у мисли се дао, на ирсте је већем рачунао, к о л и к о ће заслужити моћи, а што ли ће о цу пр о ти сиоћи . . , „Оно, знадеш, ствар је чудна јако, ту помоћи није тако лако. ја, на пример, учинићу радо, што год могу за мило ми стадо, а венчање обавићу сјајно, да им буде срећно дуготрајно, а ти знаћеш, шта за попу треба, не долази ни њему са неба! него, са -тих м о л ит.ав а, брдле, биће малл покрупније шале, ако како пашег оца проту, ту познату смирену доброту, не замолим за отпусте деци, с' тога гледај, па што пре потеци, пољуби му ону свету руку, —

а ја ћу ти дати препоруку! Друго не смем, Јест тако ми браде, другог пута овде не имаде". Сад још пастир учи овцу своју, слуша Марко окупан у зноју, па рачуна, а крв му се леди, к ол'ко т аква м о л и т в и ца вреди. . . . Слуша, слуша, па погнутом главом, рече овом учитељу правом, да ће радо жртве с в е принети, само да се чин обави свети. . . . Отац протау собици седи, мршав старац са образи бледи, повиеока коштуњава сгаса, беле браде, црвена појаса, а из ока нека ватра сева, која само о богатству снева; видиш одма без по муке чије, Све је... с в е је... ал' св ећ ени к н иј е... Писмо чита што му јуче стиже, а ћелепуш чисто му се диже. „Дакле брава? — Дебела и масна ?!, боме имам пријатеља красна у том моме п о п а Н е г о в а н у, навештава тицу ми ваљану ,