Starmali

122 „СТАРМАЛИ" БР. 16 ЗА 1888.

Срца је добра, ал кратка вјека, Његовој бољи неће бит' љека. Умреће брзо, тек што је стао, Да му би жића, Бисмарк би пао к . Трећа му гатка ево шта вели: »Незвани Кобург нека се сели! Очисти чуства, — остави земљу, Испуни што пре народну жељу, Ова.ј ће савет још неком ваљат', Јер ће му правац отпор изазват'; Народ преживи капларске владе, Кога се тиче, знаде он, знаде. Година биће у нечем родна, Са јубилеји богато плодна; Ту вам је иапа, Стросмајер, Герман, Редом ће славит' миснички земан. Биће јубилеј Гундулић-лирца, Игватов' Јаше, Мајкова писца, За отим сјећај Јелачић бана, Па општа слава круне владара. Најпотље ето долази Кијев. Свечаност крсва Русима свијем , И ту ће бити пјесме и пира, У часни спомен кнез-Владимира. Три осмице (.888.) И ми смо неке значајне рође. У стотрн ' љета то једном дође,

Иа свијет гата: г е, биће боја, Кад су три цифре једнога кроја". Ал ако буде зло или д^бро, Што је ко сиј'о буде ли обр'о, Ми мртве цифре (уз цифре живе) Нитп смо праве, нити смо криве. Сљедствија иророчествија. Бедеми се утврђују А планови нови спују; Топовима еема броја То су знаци љута боја А пушака и џебане Гомиле су небројане. Ненаситно ]' вражје зјало, Те се вели: још је мало. Врбују се журбом чилом Савезници силом милом. Ал шта један другом спреЈаа, Том рачуна јоште нема. Нреко туђег плота с' вири; Свако своју сферу шири. Крв је буром узрујана То је слика наших дана. Невина молитва. 0 добри Спасе, — о божи сине Учини чудо да бура мине ! Утишај сграсти, — гани владаре, Упути дерне те канцеларе. Научи људе, надахни власти, Па да од мира пијемо сласти,

Еако је ча-Марко изиш'о накрај са оцем протом, (Трогателно збитије.) (Свршетак.") Попа на то у мисли се дао, на ирсте је већем рачунао, к о л и к о ће заслужити моћи, а што ли ће о цу пр о ти сиоћи . . , „Оно, знадеш, ствар је чудна јако, ту помоћи није тако лако. ја, на пример, учинићу радо, што год могу за мило ми стадо, а венчање обавићу сјајно, да им буде срећно дуготрајно, а ти знаћеш, шта за попу треба, не долази ни њему са неба! него, са -тих м о л ит.ав а, брдле, биће малл покрупније шале, ако како пашег оца проту, ту познату смирену доброту, не замолим за отпусте деци, с' тога гледај, па што пре потеци, пољуби му ону свету руку, —

а ја ћу ти дати препоруку! Друго не смем, Јест тако ми браде, другог пута овде не имаде". Сад још пастир учи овцу своју, слуша Марко окупан у зноју, па рачуна, а крв му се леди, к ол'ко т аква м о л и т в и ца вреди. . . . Слуша, слуша, па погнутом главом, рече овом учитељу правом, да ће радо жртве с в е принети, само да се чин обави свети. . . . Отац протау собици седи, мршав старац са образи бледи, повиеока коштуњава сгаса, беле браде, црвена појаса, а из ока нека ватра сева, која само о богатству снева; видиш одма без по муке чије, Све је... с в е је... ал' св ећ ени к н иј е... Писмо чита што му јуче стиже, а ћелепуш чисто му се диже. „Дакле брава? — Дебела и масна ?!, боме имам пријатеља красна у том моме п о п а Н е г о в а н у, навештава тицу ми ваљану ,