Starmali

СТАРМАЛИ" БР. 17. ЗА 1888. 133

јемо, како се звала богиња правде. (Ади ко хоће да буде савестан судац, ја би ^у ипак заоранио, да не учи мито логију). Ашов — Реч ко у су нам позајмили стари Маџари, да тиме копамо бедем опште одбране; а ,нови Маџари" не ишту га натраг, јер мисле да ћемо бити тако луди, да са тим алатом себи гроб ископамо. Далак — Тврдоћа с леве стране испод срца, коју мора да су изумели апотекари, да лакше кинину продаду. „Не лаје куца ради села" (Крпјкача.) „Браћо! Чујте! . . Мени дајте , поверење ваше! Јп не трпии, да нас туђин прогања и јаше! Ја ћу за вас увек смело на браник да станем; или морам победити , или ћу да па'нем! али народ морам спасти, од беде и глади!!" (Нв лаје куца ради села , него себе ради!) „Ал' за Бога, жено мила, зар опет на- игру ? да те тамо окрећеду као какву чигру?! Ја не марим, што ти треба сад хаљина нова, не страшим се, тебе ради, никаквих трошкова! ал се бојим, да ти игра здрављу не досади", .. . (Не Л'1'је куца ради села него еебе ради!) На Русију гракнула је, сва чивуцка штампа; сад их боле трговачка, руско-швапска „трамца", сад им није то по ћуди, сада опет ово; сваки Чива туцетак је, новости већ сков'о! па се труди, да Европа, Русију насади! . . . (Не лаје куца ради села, нето себе ради!) „Њежњејша" госпа Кпја, доктора Је звала; због слабости превелике, у бригу се дала;

а господин доктор зна је; већ од памтивека, па ни мало не брине се, ради њеног лека, ал' јој вели: ареболна је, па је ледом лади ....

(Не лаје куца ради села, него себе ради !) Др. Казбулбуц.

Из наше торбице. А. Ти канда имаш сат. Б. Имам. А. Де, бога ти, извади га да видиш колко је сати. Б. Е, не смем ја мој сат много узнемиривати. Он је од неког доба постао велики филозоф, А. Какав филозоф. Б. Стоји-кер.

Н. А шта ради твоја сладчајша госпођа супруга? НН Уф! мани је, молим те. Сва ми је црна. Н. А за што? НН. Ужасно се бели.

Попа. Море, газда Јово, та ти си досада био умерен у пићу, а гле сад! љуштиш тај рампаш као да си се најмио. Газда Јова. Е мој господине, не пијем ја што ми се пије, већ пијем само да отмем што од те проклете филоксере.

А. Је с' чуо да је господин Моцић постао тајни саветник? Б. ћути, да те ко не чује. Још би те могли затворити. А. А зашто да ме затворе ? Б. Па нису га ваља за то поставили „тајним" саветником, да о томе чак и ми прости људн дознамо.

Љ у б И М Т е! Љубим те, мила душо И звездо моја сјајна. Љубим те јако, јако, А то је моја тајна. Ту тајну не сме нико На овом свету знати, Ни братац твој, ни сеја, Ни отац твој, ни мати. И кад би могло бити — Ал немогућство ј' прско Ту тајну срца мога Ни теби не би рек'о.