Starmali
„СТАРМАЛИ" БР. 17. ЗА 1888.
135
Адко. Д еда. би имао. Ацк о,
Е, кад би га ти имао, ти би га меви дао. Ал кад би га теби дао, онда га ја не
Ал овда би га ј а имао.
Т.
Даница. Мати, и ја сам измислила једну загонетку. Пошљи је чика Јови у „Невен". Мати. А каква је та твоја загонетка? Даница. Здраво лепа. Мати. Па кажи је. Даница. 0 за бога, та загонетке се не казују. То треба други да погоде. Т.
клин"!
Пази на крај! (Крвјкачп :) Доста пута у животу, дешава се какав чин, да се на то речи може; „на клин иде увек Па кад тако заопуца, уђе то у обичај; није с'горег опомена: „иа.зи на крај! иази на крај и !!
Нобл Фема има свега, што пожелит' може ко ; има злата, и одела, па и дворац „Рококо 0 !. .. али она још би вигае, мужу вечно велп дај! а он јадник тек уздане: пази на крај! иази на крај!\ Чивуцки се новинари отимају у сав ма' ко ће Русу да начини, све страшнији страшан стра ! па му прете: Ми смо моћни! Ми смо силни добро знај!! а Руја им одпоздравља : иази на крај! иа и на крај!! Еруна , ма колико сјајна, може постат' тавна сен 1 (та песрећа, ако хоће, нађете за тили трен!) Зато ваља за времена, бринути се за њен сјај, да не буду залуд речи: иази на крај! иази па крај!! Бизмарк ено нове мере за французе нађе сад;
хоће да им баш сарени сваки покрет, сваки рад! а Немачкој мисли с тиме да отвори среће рај, па не чује судбе речи:
иази на крај иази на крај
>!
/' Г
„У Бугарској све је красно", (тако пева плаћен лик) „Кобург ено руже бере, што их рађа — Казанлик! а народ је пунан среће, опија га кнежев сјај" ! .. само ипак. . . ипак. .. ипак : иази на крај иази на крај! !
Др. Назбулбуц.
Орпским родољубима.
Песник српски Мига Поповић, коме се умље већ пре две године дана за навеки гомрачило, испустио је свој песнички дух у заводу др. Шварцера. Немили случај је тако хте^, да је потписано друштво тек други дан пред његову смрт сазнало и то у часу, када се овдагање друштво за погреб пуких сирзмаха понудило било, да га о своме трошку сахрани као што сахрањује и друге просјаке. Потписано друштво је одмах, чим је чуло, да је српски песник умро у крајњој сиротињи, сматрало за своју дужност, да му из поштовања његових књижевних заслуга а и рад образа нашега народа приреди скроман али пристојан укоп. То је учињено. Но приликом укопа исказало се ; да је др. Шварцер ретким човекољубљем држао, неговао д лечио Миту Поповића пуних 17 месеца на вересију, ј ер је песникова жена на предходно лечење утрогаила све што је имала. То је дуг који српски народ неће — уверени смо — неподмирен оставити. Да подмиримо трошкове на укоп, да исплатимо трошкове лечења у заводу др. Шварцера, да обележимо гроб песников каменим крстом (да се не изгуби као што се изгубио, Видаковићев) да помогнемо удовици му у тешкој нужди и невољи њезиној колико се може — у то име апелујемо на све српске родољубе и молимо их да нам притеку у помоћ дарежљивим прилозима. Потписано друштво латило се ове тешке дужности драговољно из пијетета према омиљеном српском песнику уверено уједно, да је тиме одговорило и жељи васколиког народа, који ће прилозима то и посведочити. Сви ће се прилози изнети на јавност а шиљу се на подписаног председника друштва. У Будимпешти, 11. (23.) јуна 1888 Друштво „Коло младих Срба" . Душан Сперњак, с. р. Лазар Милошев, с. р. заменик тајника. председник. Адреса председникова: ВшЗарез!;. IV. МоЈпагикга 47. 82.
Јои! се могу добитк сви бројеви г Стармалог" од почетка до данас.