Starmali

212 „СТАРМАЛИ" БР. 27. ЗА 1888

Ђука. Ја се још и сада чудим, што кр. Милан, не бегенише своју венчану жену. Шука. Чудиш се!? а за што? Ђука. Та зваш, ја сам чуо да јсе краљица Наталија по породици к *- својој зове кецко, — а кр. Милан викад није био непријатељ кецкања.

Ђука. Ја знам за што ретко бива да се „Браник" и „Застава" почупају са и Нашим Добом". Шука. Јер су раздалеко са начелима, па не могу лако да се дохвате. Ђука. А за што се »Застава" и „Браник" тако често ћушкају међу собом Ч Шука. Та баш за то, што су на близу. Ђука. По тим твојим речима требало би да се „Стармали" сваки дан потуче сам са собом, јер он је сам себи иајблкжи. Ђука. Ми Новосађани још никако да удесимо где ће бити сенска иијаца. Шука. Ја да сам сенатор, ја би наредио да буде пред мојом кућом.

Сирома Раша, Ено нодне опет сад избија, А трбух ми песмице извија, И стомак се врло нешто дури, Кад се цео свет на ручак жури. А он јадан гладан броји дане, Од кад није угледао ране. Није шала, трећи дан је сада, Па га увек преварила нада. Али шта ћу, кад се новца нема, Моја срећа већ одавно дрема. Непрестано по џепови цуњам, Око једне механе се шуњам: Па помислим, да ми је ту ући, На паприкаш какав мастан врући, Ал' би гут"о, појо би и кости, Зверали би знам на мене гости; Али ја се не би за то смео, С „апетитом" и даље би јео. Шта је ово, је ли то на јави ? Па гле збиља баш десетак прави. Та како се задржао врага, Еад сам и тог извртао шпага. Но све једно, само кад си туди, Сад ће теби мој стомак да суди. Брже боље до механе ступим, Иа „кренвиршле" наумим да купим. Ал' ћу јести, ал' ће да ми п;,ија, Аој срећо како ми засија. Сад десегак де да видим ди је; Да се како изгубио вије:

Аха, ту је, погледах га боље Смрче ми се сунце добре воље. Тај десетак — па сад се не љути, То је био неки тантуз жути. РашиЋ. Хајде бар мало да иоцрвенимо! Било је време кад смо се смешкали, кад нам је ко певнуо ону пезму: Корак, корак, за коракем. Србин мора за Словакем. А 1ле шта сад би у сред Пеште на евангеличком конвенту. Сви се дигли као хале против неког уображеног панславизма, да тиме дотуку кукаван словачки народ. Али Мудрон и Дула боре се као лавови, и два човека против стотине израдише опет нешто, израдише да се бар свугде не морају црквени протоки на маџарском језику водити. А камо српског Мудрона, камо српског Дуле, да у Пешти на збору дигне српску реч. Ми имамо мудријаша, ал немамо Мудрона, има мо нула ал немамо Дула. Имамо у Б. Пешта и „Српски Дневник", — ал он је за то и створен да оправда наше мудријаше од нуле. II тако рздујући се словачком знаку живота, ипак би требало бар мало да поцрвенимо.

Цитати са додатцима, „Ерв није вода и , — рекао је бербер Сима, кад је неком болеснику пустио крв, добио за то 30 новчића и за те новце купио литру вина.

„Сваком своје " — рекао један адвокат, кад је неком сиромашку за 40 фор. дуга продао (и себи купио) кућу.

„Ала умем, ала знам и , — прошаптао доктор 5|Ј, кад је некоме уместо једнога зуба извадио два.

„ Све старе ствари\ а — рекао је Н. Н. кад је у својим новинама читао да треба платити вересију.

„Горо, горо, висока си а — певају наши официри у цитаделама которским. п Све се канем да се дике манем и — ова је песма (из политичких разлога) забрањена у Србији.

„То је чињеница" — загрми један адвокат, кад су га послужили панчованим вином.

„ Зазор мени у те иогледати " рекао је један муж својој жени, кад је у зору дошао кући.