Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 1. ЗА 1889.

Шилбок. На највећој зими морао је једне ноћи Цига војник да буде на стражи; па како је и један велик непријатељ његов, ветар, страховито дувао, то се он, сав озебао завуче у један ; огаљ поред касарне, скупио се у котур, па ту и заспао. Кад је дошло до измене стражара, наиде на њега каплар, па се онако солдачки продере на њега: — А шта ти ту радиш ? — те ово, те оно стаде Циги запсивати. Цига се уплашио, но одмах се досети и поче шаптати каплару: — Пст, хватам мишеве! — Па колико си већ ухватио ? — Кад уз ова два, што су ми у руци, ухватим још једног онда ће бати три. — Дед да их видим — рече каплар. Цига се исправи и гњевно узвикне: — ђаво их с роговима пробо, баш сад ми обадва побегла из руке. Откуд' да се смрзло. Била Је сграшна и грозна зима, а једна Циганка баш носила мало Циганче у цркву, да га крсте Но како је био рђав јастук, то се кукавно дете у путу смрзло. При крштењу, кад разгрнуше јастук, узвикну свећеник сав узбуђен. — Та ово се дете смрзло! — Откуд' да се смрзло, — одговори матора Циганка, — биће од њега добар егедаш; зар не видиш, господин-попо, да му и сад стоје прсти као да удара њима у жице? Мудар коњ. Продавао Цига коња и нађе већ једног озбиљног купца. Но Цига му ни иошто не хтеде дати да он, т. ј. купац са уобичајеним јурЈњем опроба коња, већ сам уседне на њега и ободе га; но тек што је нрејурио на њему неколик') хвати, а кукаван коњ стропошта се на земљу. — Црк'о и ти са твојим коњем — рече му купац. — Е, а за што то ? Зар није овај коњ паметан, кад и то зна, шта ја мислим ; та за то је легао, јер зна, да хоћу да се сиђем са њега — одговори истинити Цига. Не може да издржи батине. Солгабиров даде повалити Цигу на мацка због неке мајсторије његове. После два ударца скочи Цига као помаман са мацка, вичући кроз јаукање, да не може више издржати. Солгабиров га је уверавао да ће моћи, но Цига је одговорио да он „боље познаје себе," те поуздано зна, да не може издржати. Тада солгабиров да Цигу насилно новалити на мацка, где му за тим одсвираше на туру сву ноту јаука до краја. Кад је то било свршено, рећи ће солгабиров: — Но ; је ли да си издржао? — Хја, — одговори Цига — лако је теби, благородни господине, сад говорити; али кад би тебе ко тако припушио на мацка, и ти би издржао.

IV. КОЛО. Само да се дочепа ледине! Одвело Цигавче слепога оца свога у једно оближње село ради прошње. Пред једном кућом посади га на клупу, а оно уђе унутра у кућу, да „прогледи" комору, и да „распреми" и „склони" што из ње ако можда није на добру месту. Но било је лоше среће, јер га ухватише. Отац је дуго чекао сина, али овога никако нема. На послетку запита оне, што су пролазили поред њега: нису ли откуд видели његова сина ? а кад му ови рекоше, да су му сина ухватили, запита матори дада с неким чуђењем : — А где су га ухватили ? — У комори, где је хтео нешто да украде — беше одговор — Онда ми није чудо, што су га ухватили — одговори дада, али само пустите ви њега, да се он дочепа ледине, па да видиш, хоћете ли га онда ухватити? Бесно вино. У једном власгелинству побесни једна крава. Управитељ властелинства даде је убити и закопати у земљу. Рашчује се у околини овај догађај. Чују то и Цигани, па се подиже и кука и мотика испод черги, и лепо ископаше ноћу краву, а за тим отпочеше славити, да се све разлегало по горама и долинама. Кад управитељ дозна ово, сав престрављен оде њима. — Та за име Вога шта радите? Та та је крава била бесна! — Е, мој благородни господине, — рећи ће један матори дада — не бој се ти ништа; фали нама само још један аков бесног вина, па ако ћеш нам дати, ево ћемо ти љубити и руке и ноге — и видећеш да нам неће ни бесно вино шкодити. (Многи тврде, да месо бесних животиња престаје бити отровно, кад се охлади.) Каква је та пушка острагуша? Дође дадин син из солдачине. И дада је био у своје младо време војник, па је распитивао сина то за ово ! то за оно, је ли још и сад онако као што је било за његова доба? Син га је на много што шта подсећао, а у говору своме нарочито је спомињао пушку острагушу. Ово је бчла велика новина за даду. Лакомо дакле запита младога Гагу: — А каква је то пушка осграгуша ? Млади Цига одмах је био и готов, да даде обавештаја своме дади, те му рече: — Хја, дадо, та острагуша је страшна оправа; кад се од остраг одапне, напред је ни ђаво не задржа. (Ала га је и обавестио.) Неће да пољуби Христово распеће. Велика бура ухватила Цигу на путу, и оп се у страху шћућури под један натруо крст на друму. Но тек се Цига сместио, а страховит олуј духне, извали крст из земље, овај паде на Цигу, и скрха му крста. Цига паде од тога у самртну постељу. Но да не би отишао грешан на онај свет, дозове попа да га причести. Попа пружи Циги мало распеће да га целива, али Цига