Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 4. ЗА 18 29

опозиције: „Тиса не сме више у овом дому говорити; ми ћемо то звати предупредити !" Галерија саборска беше дупком пупа, јер мора се признати, да су последње седвице необично занимљиве." * * 1871. године писале су те исте мађарске новине ово: „Револуција у Новом Саду." Нови Сад је цео на ногама. У њему кува и ври. Заказаиа је у почаст Милети1у бакљада и вечера. Дошло је и Срба из околине, све сами опасни револуционари. Месна власт је испочетка била необично млака. Задовољила се тим, да забрани вечеру да у граду Варадину постави у БегеНзсћаЛ-у два батаљона пешака и да управи напуњене топове на Н. Сад. Поред свега тога били су омландинци тако дрски, да се искупе по кафанама и тамо су у инат наздрављзли Милетићу. Тек око 10 сати ушла је војска у акцију и очисти ла је све гостионице. Ми доиста не знамо шта мисли влада ? ! Зар она збиља са својиш млаким постуиком хоће да упропасти државу." Недавно с. м читао у истим новинама следеће: „У престолници кољу грађане. Бруталности владе и њених органа прелази сваку меру. Приликом сокачких демонстрација, полицаји су штаповима једвом свалили цилиндер, другом стровалили цвикер с носа, само зато, што су викали: Доле Немци! Доле заједничка војска." Из музејске баште бацили су ђаци само један камен на војнике, а војници су упали и сабљама ранили три ђака. Многи су уапшени што су попљували пооланика, грофа Карољија, а полиција је била толико брутална, да није ни бирала много, кога ће уапсити из оне гомиле, која је разбијала фењере и пљачкала дућане. Цела је земља огорчена. Тиса је напустио војску и џелате на грађане. То му је поеледње средство. Доле с њим! * * * У једио и исто доба читао сам у једном и истом листу ове две белешке: „Крађа у мађарском музеју." Кривци су ухваћени и биће кажњени." в Истрага у „Матици Српској" —Исграга ова, која живо тече, ни е пронашла још никакву неправилност. Но буде ли и најмање неправилнооти, Матица Срнска биће разрешена." Ово се зове: једнакост за све! +

Старо, — са новим додатком, в Бојичићу, бојиш ли се кога?" — Бога мало, а цара ни мало, За везира ни хабера немам За кадију, ка' за дора мога. Још да немам жене ни пунице, Удар'о би у веселе жице. П

Из Земуна у Земун, Госнодине Звержина! Даклем и ви сте гласали, да се српским вероисноведним школама не даје припомоћ из магистратске благајнице. Имате и право. Срби су богати људи, —па кад њихови заводи могу 15 година давати хлеба пеблагодарпим људима, што не би могли и у општинску благајницу нрилагати, а поред тога опет сами своје школе издржават.1. Тако разумемо, — тако сте требали и ви ваше гласање образ-ложити. Жарко. Наш мали Пара-кувар, Мој пријатељ Гашггаровић Анте^ има свега. што ти срце жели ; има друга, ваљана и вредна, што му живот слади и весели, има кућу као градић прави, а у кући изобиља свака, има пара таман за толико, да с' испуни жеља свакојака. . . Али једно још имаде Анта, што му ј' драже од очиња вида, то је синак, што му ономлане, поклонила мила жена Сида. Јован даше име на крштењу, ал' то оцу још не беше доста, Циле — миле, па од малог Јове, глете само, мали , Ноцкош" поста! Да вам кажем, шта му отац сретни, осећа, кад љуби свога сина ? Доста, кад вам ја у кратко рекнем: растоаи се Анта од милина ! „Мали" Поцкош , „велика" је хуља, па се тако учинити знаде, да му отац а и. мајка мила, од радости не знају шта раде. Само кад им у ноходе дође, чак — из прека, — добра тета Ема, онда за њих мили синак њихов, ни за тренут времена вам нема, него трчи што га ш ге носе, непрестано око тета Еме. Зашто ?.. Зато!.. У тете су }век, тако слатке, слагке „шећерлеме".... Кад год тета у походе дође, Разуме се, да се спрема живо, да угосте свогамилог госта, па се спрема различно јестиво, па се меси, коље, кува, пече, да је тета посве задовољна, (а она је ув к добре воље, За весеље, шалу свагда вољна). Ономад је опет „абер" стиг'о, да ће тета у госте им доћи; ваљало је пред милога госта, до станице жељезничке поћи. Прика Анте запрегао ждрале, па са својом супружницом младом,