Starmali

30 „СТАРМАЛИ" БР. 4 ЗА 1889. *4ве®в*е®<>#еЈв#вад!«<»еве#««еЈе«^е$8«««е®«еЈе«еИ!«®ве5е»е®с®^®5«*е8в«ввб#9ад

измакоше испред малог сина, што-но веле: „испод жита", — крадом. Али мали „ Ноцкош и и не хаје, што је ост'о сам са сека Маром, баш му мило, (тако ваљда мисли :) што је он сад куће господаром. Па ће тету, своју тету милу. да угости бар по ћефу, своме, (ко би знао, шта се ту залегло, у мозгићу томе детињскоме ?). Доста, да су, после два — три сата, отац, маги а и тета дошли, па пре свега мезимчету малом, заједнич .и у походе пошли. Ал' у соби „ Поцкоша" им нема, вичу, траже, гледе под астале, (гди су често „екстра-ложе" фине, те „велике" господе нам „мале") И гу није; сека Мара вели : „баш овога „стика" ту је био, пазила је, једнако на њега, па тек није ваљда — одлетио" ?... Појурише у побочне собе, тражу, вичу, молу, прете, зову, Сваки тренут срце им задрхти, сваки тренут ствара бригу нову... У једаред заудара нешто, к'о кад крпа у оџаку гори, дим некакав осећа се јаки ; дај што брже прозоре отвори ! али дим се све то јачи ствара, гуши, дави, до зла бога смрди, а госпођа, куваркцу јадну, дај пред-а-се, па љуцки изгрди. Међу тим се и комшилук ближи, сакупио на њихову вику, II а и они траже дете свуда, да ублаже тугу превелику, Родитеља и сироте тете, која све је буџаке обишла, ал' на малог тетиног љубимца, још ни како да је гди наишла . . . Дим све већи... Дави, мори, смрди, сва је кућа већ од њега пуна, на удара ко да гори негде, перје, крпа, хартија ил' вуна. Јадна мати већ из гласа поче, Запевати за миленим сином, (Знате шта је кад се мајка боји. За утехом милим и јединим !) Дете тражи, у дчму се гуши, па не хаје за узроке смрада, а пред срчбом несретнога оца, младеж кућна немилосно страда. Тета опет ко помамна јури, по свој кући сад поново тражи : „Де си Цоцо?.. Оди тети својој, де си душо, тети својој кажи"

„„Ето, ту еам, пецем ти пет;ење""! у једаред из „камина" зачу! Смеј и кикот, наступише сада, родитељи од радости плачу ! Шта је било?... Чуо „ Лоцкош и мали Како мама куварици рече, да за подне, када они дођу најдебљег им гусана испече, па је хтео, да од своје стране Тети милој печеницу спреми. (Влаго-ли-си тетици му драгој, благо-ли-си доброј тета Еми!) „Иоцкош" знаде и кокош'њак наћи, и избрати понај-дебљу коку, па ено га, где са њоме трчи, радујућ' се тако слатком смоку. Огворио од „камина" врата, у фуруни букти ватра жива, гДоцкош" коку у сред ватре вури, понда сео, па вам сад ужива: како ће се радовати тета, па шта ли ће добити од тате ?! Оно друго каже вам се само, то зацело и без мене знате! 28 / и 1888. Др: Казбулбуц.

Из дневника једног супруга, ^ Кад сам био неожењен, све ми је фалила једна половина. А сад ми се опет чини, као да имам једну половину више него што ми треба.

^ Сад се више не играм фарбла. Јер моја супруга доказуЈе да је женски посао ; а муж не треба да игра карата, него треба да игра — онако, како му жена свира.

™ И то је добро, што човек у супружанском стању не мора трошити време на писање љубавних писама. (Пре сам могао писати, а сад не могу ни писнути.)

~ Филозофи кажу, да је живот сан. Ја то пре нисам разумео, — сад већ и то разумем. Јер заиста, ја сад само онда добро ж и в и м, кад с п а в а м.

Оно јесте, — моја је жена лепа, ал ја каткед помислим : можда ме очи варају. Али кад чујем да то и други људи признају, > нда канда неће бити варања у мојим очима. Ја и моја Милева поделили смо посао. Кад она говори, онда ја ћутим. А кад ја ћутим, онда она говори.