Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 18. ЗА 1889. 139

После Бидова-дпо. Даклем раванички збор био и б и т и са о, и осгабио је леп спомен свога бнћа и мало лошвји спомен свога би-тисања Товџије испражњују своје топове и чаше. Путови и п}та опет су враћеви слободи. Иолација опет може мирио да спава, да рче, — или бар да срче. Опса и цупсадво стање враћа се у свој стари нормални колосек (ал ве и у чардашсев:). Мостови се опет довлаче на своје старо место. Чамци, скеле и порезна звања вису ником више неприступачна. Буника се продаје само у асотекама, а не и у будапештанским новинама, сад већ и прави сватови могу да прелазе преко Дувава, и ако им се каква несрећа догоди, то нека припиту сами себи или своме проводаџији; ни један Србин ових дава вије добио процес, нит је осуђен на триста дегенека, а, хвала богу није осуђен ни на вечиту робију, — све је ишло као намазано (ал не као домззано), Срби су се кра љевски владали, т. ј. тако, као да је сваки Миропомазан. И тако сад, ако је коме преостало још мало енергије, тај нека вија скакавце, нека денунцира филоксеру, нека плеви корунцију, нека ескортира пијавице и нека стаје на пут бежуштим у Америк? каси рима; или нека стаие пред огледало, па пека струже са свога лица срамоту (ако нема оштру кебу, ено му оструге.) * * * ТГТтп јесте јесте, — било је много сумњичења. Али сума сумарум или сума с у м њ и ч е њ а није долазила само од горе или са страве, него се допуњавала и из наше средине. Ето н. пр. из кола „Заставиног" се десило, али је зато мало покаран био ; но после је др. Истинић то*све за ђачку шалу узео и одједном га пређе нека миеао, кој.у му је г. Мислић при његовом опроштају о избављењу од сшрти и на ту форму што говорио! Па му вееео осмој пређе преко усана; али са озбиљним лицем ступи пред калкулатора, који се већ близу смрти осећао . . и који му жалостно пружи руку. , Самном . . . иде се крају ... љубезни докторе . . ." рикао је уплашено ... „је ли стрихин ■?" при овом имену обузе га самртна бојазан. — 0 није, одговори Др. Истинић, који се у себи смешио, — ако одма од једног ваљаног лечника — ваљаног-је мало јаче нагласио — потребна се средства употребила буду, још се можете избавити. Брзо госпођо, чанак млека, а овај рецепт (браузе-пулфера) подајге одма у лекарници, да се лек зготови. Млеко буде донешено, и г. калкулатор га је за један час као шмрком из чанка исцрпио. „Јелте да вам добро чини ? Осећал те се боље?" питаше доктор. „Дабогме, — грчеки — су попустили, а и тело ми се нешто боље осећа. „Узмите сада овај прашак." Изручи браузе-прашак у воду, па пружи г. калкулатору. „Ох како то блажи ! Госп. докторе — драги госп. докторе, како да вам благодарим ?"

| подсмехпуло се једноме и другоме Миши, као да су они били привплегисави путпици у Раваницу, ала : није се казало, (јер се није могло казати), ево и ми I смо тражили тескеру и салвагвардију, ал нама је нису дали. А из кола „Браникова* пружио се прст на Јашу, ла је он (као познати владин човек) и без тескере могао прећи преко ћуприје, али се заборавило рећи да су му на румској беседн везали чвор на језик, а чим је дошао у Раваницу, да су му таки, и без искања, дали пасош, којим се брже и пречим путем вратио кући, него што је докривудао до Раванице. Но то је све било мило за драго, и да не прође позоришна скупштина без међусобних комплимената. * * * Но треба и будапештапским денунцијантима нешто угодити, јер они су пред Видовдан заиста много труда полагали, да се више власти спас.у од оправдапог приговора, као да нису знале направити од комарца магарца, Не зпам како стоји са магарцем, али тај комарац није био баш тако безопасан. Ево доказа. Како је сумња и у самој Раваници падада на сваког и на свашта, тако је пала и на један сандук и закачила се за ту околност, што на томе сандуку није ппсало ништа. Сандук, на коме ништа не пише, тај за цело у утроби својој крије велику тајну. Кад почеше сандук обпјати, човек, чији је сандук био пребледео је као крпа. Али из те коже никуд. И тај сандук обише и у њему нађоше поред осталих мање опасних ствари најмање стотину пушака и сабаља и неколако омањих топова, Да нисам мојим очима видео, ја не би веровао. Ни ви мени можда нећете веровати, док вам не кажем, да је тај човек који је „Мирно, мирно г. Мислићу, испите брзо још и ову шољу млеиа — поквжите ббло, но и то је добро — језик такођер добар, сада прођите по соби горе-доле." Мислић је чинио све што му је ; : октор рекао; а Небригић га је потпомагао. После неколико тренутака опет седе на столицу. Доктор је ноново прегледао бГпо. ,Но рече мирно" — криза је сретно прошла. Мислић га сузнич оком погледа. „Докторе, драги докторе, рече узбуђено, како и на који начин да вам благодарим ? Ви сте мој избавитељ! Најљубазније што имам добићете зато — моју вћер, учините је барем сретном!" Па пружи доктору руку, у знак пријатељства. Др Истинић од радости, лукавим осмехом 'викне: „Гостионичар, десет флаша пива од најбољег, моја господо сви ћете пити, сви у здравље сретних младенаца!" За ову шалу калкулатор до данас није дознао, али приликом крштења првог унука, при столу се шаљиво препирао, шта ће од малога постати, — па са диктаторским гласом рече: Маленко ! које се разуме, да ће бити — лечник! Параге 29. марта 1889. Древео — МилаН III и р ок об и л а ц.