Starmali

210 „СТАРМАЛИ" БР. 27. ЗА 1889. >#>ШЈ9ед9»9«^.>Ј9$5<«е<>И« | 8«<>ет>Ј9«9»9«ее9«9ее«9««®9е®»бе9»?«е®99е«««^

оаада, те људи пеиају доста воде да ппју, него падају у тифус. те пију медицине. Тако се до скора разболевало у Будиипешти недељао по 200 људи од тифуса, чему су управо рећа сами криви, што не пију бордова и шампањера, него опу нездраву водурину. Ваљда неће и у томе кривити мпнистра Тису, јер Тиса није пио ову смрдљнву воду, него много здравија пића, па што се нису угледали на њега! Богме да је Тиса пио воду из оних залрђаних и пукнутих цеви, не би био у стању, да онаке класичне здравице изговори, као у Великом Вараду. Па кад вараду нек вараду, ма не морамо за то веровати или можемо онако само у полак вероваги. На нример кад оеш нама кажу: „Даћемо ми вама све што жедите," а ми треба полак од тога да узмемо, дакле као дасуказали: „Даћемо ми вама!!' Иначе се октобра меоеца и много важнији послови обављају, него што је држање здравица. Тако на прииер овога се месеца просипа ђубре по виноградима (и по новинама); насађују се квочке (и полицајски чиновница); загрћу се випогради (и високи дгфрауданти); тамане се шуме (и рамиаш); из Америке се набавља овамо винова лоза, а у замену се шиљу овдашњи каоири у Америку (то су све филоксере криве); сви перијодични листови (и порезна звања) отварају нову нретнлату; српски списатељи купују нове —- бланкете за вексле; у Карловцима се састаје (суботом) конгрес новосадских бостанџија (и Герман је једном на сабору говорао о црвеном купусу) ; напредњаци у Србији увукли су се у евоје рупе, да нреснавају зиму; Молох се претвара у срнски позоришни дефицит ; слога сомборских Срба меће сеу шпиритус; а братство новосадских Срба шиље се у зулукаферски музеј и т. д.

ШФджшетжк* Књижевник, - ЕТИПОВЕТКА. Велизар Витомировић седео је у Варадинској пивари. Главу је наслонио на руку и замућеним очима гледао је у празну чашу. Тешке мисли витлаху му се по глави, да по кад кад избију на лице или на уста. Шта да ради ? Испит зрелости положио је са успехом, о ком се не може сумњати : пао је на годину дана. Професори, но историској неправди својој, нису му ћутање на испату тумачили по пословици: ко ћути, као да се слаже, већ су га са свим по филистарски тумачили као незнање. А то је очевидна неправда — тамо њима! До душе он се није баш прекинуо изучавањем оних разних предмета, који се, по некој застарелој и глупавој системи, за испит зрелости траже; он је више ишао за тим, да се изобрази у практичним струкама, које би му у доцнијем животу од веће користи биле, него они буђави класици, чији се Језик не говори ни у самом Риму. Али шта ћеш! Њихова је старија и јача, а он, појединац, не може се бочити с толико њих. Но шта да ради ? Да иде у богословију ? Тамо је опет онај старо-словенски језик са евојих јор, јер, јус и

Овога месеца чујемо да ће изићи многе нове књиге од познатих и непознатих српских снисатеља, Тако н. нр. Пера Тодоровић пише катихизис за ваше девојачке школе; В. Пелагић еаставља енциклопедију свију медицинских наука; др. Стева Павловић пише стручну расправу о амфибијама; П о п А ћ и м дијететски чланак о шкодљивости алкохоличних пића; Абердар зпоји се око расправе у којој доказује, како је тронтава и естетика и слобода без вапредњачког мидера. Проф. Матић пише оригин. веселу игру, са жмосннм насловои :Иш туђе! Иларијов Руварац спевао је оду Пачти Срећковићу на бугарском језику а са цинцарским мотом и мотовилом; Михајло Валтровић изнеће свој суд о археологакој вредности „најновијих" вести у „Нашем Добу." Из Бсограда јављају да је краљица Наталија сада већма удаљена од свога сипа, ного док је била у Јалти. Јер док је у Јалти бала није могла ни она а ни краљ Александар осећати таках мука и болова, као сад, кад су тако близу и опет тако далеко. Ја не знам шта мисли та напредњачка влада у Београду и тај Никола Хрисгић! Како могу битн тако немилостива ! Али даће бог, доћи ће, кад тад радпкални или лпберални људи на крму срнскога брода, и ти ће призната да и срце има своја права, да и нрирода има свој устав.

бог те пита с каквим кукама и верагама! Уз- то није осећао у себи пикакве снособности за свешгенички или монашки чин. Да иде у создате? Да му ваљда заповеда свака надута капларина ! — Али — Велизар се стреее тамо мора, хтео не хтео, особито сад, после тог проклетог „падежа." 'Га зар нису могли ти професори и на то помислити! Но — Велизар се насмеши — он је јединац у мајке, те ће се ваљда нровући. Да студира економију ? А шта ће врагу обрађивати, кад нема ни толико земље, колико треба у сакцију, у лонац за цвеће! Не зна шта ће. По свој нрилици, да му падне што год на ум, наручи опет пива и наслони главу на другу руку. У једаред диже нагло главу, испразни чашу на душак, запали цигарету, устане, плати и пође. Решио се. А и за што да се не реши ? За што да напусти тако класичну замисао ? Ту бар не треба ни капитала на науке! Капитал је у глави а средства су перо, мастило и хартија. Да, он се решио на велико подузеће. Показаће он тим професорима, кога су они срушили ! Ха! Нису га схватили, нису упознали суво злато у њему, неисцрпиво благо, које већ сад ви^и претворено у форинтаче, а те све шуште. Он ће да постане — књижевник, новинар, песник, једном речи, он ће се бавити по вишим сферама а аћ1а-