Starmali

228 .СТАРМАЛИ" Б1 у «>>Ј«ов©вввевввев®вв^ЈвФ«>Фе« „Кад се ваша намастирска куварица у. галу обуче, сви прњаворци веле: Баш лепа свиња" — (читај: свила). „Скупо ће нас стати сваки козак" — (читај : корак). „Једап пензионирац који хоће у овој вароши да се настани, тражи лепу, малу сокицу" — (читај: собицу). „ГЕречасни господин не једе сваког петка месч ; подајте му шибе" — (читај: рибе). „Господин Н. Н. не ради ништа а вуче велике дневнице. То је велики шерет" — (читај: терет).

Дуванџијска практика, Кад сам био летос у Београду бацим се у трошак па купим паклу најбољег дувана, да видим какав је. Што је ужасно скуп, на то се нисам тужио (можда је то само с почетка тако, а после ће бити јефтинији), него сам се морао потужити што се тај дуван, кад направим цигарету од њега, сваки час гаси. Један нријатељ ми рече: Знаш шта? Ја опет имам паклу најјеФтинијег дувана, — хајде да га помешамо, па да и ја и ти злу доскочимо. — Како то? — Твој се дуван гаси, а мој онет пали (грло). Тако ће један другог допуњавати. — Зар то није паметно!

Е, ал како моја стрина куне! •/. Да бог да ти екзекутор био на божић пола женик!

•/. Тиров ти канал лађе возио !

•/. Нос ти се за Новосадску променаду залепио (али онда кад немаш кијавице !).

•/. Да бог да онемио, — па те тек онда „дрекалом" звали!

•/. Не видио раја, док не прочиташ десет бројева „Турског Народа" и „Њиовог доба" !

•/. Да бог да те свет благосиљао као Гарашанина у Србији! */. Да бог да се три дана и три ноћи по Београдскиј калдрми шетао.

29 ЗА 1889. •/, У маџарској гимназији српски учио !

•/. Да бог да ти уп)к у гусле чардаш свирао!

/. Три ти адвоката кожу дерала. — па макар послс и добио процес!

■/. Поп Аћим те у цркви на вечерљу по )вету благословио

•/. Да бог да ти леђа засврбила а жандари их ти почешали! •/. Да бог да бегао од неправде, па дошао да ти Мркшић суди! •/. ђаво те однео да говоршп о слози, кад људима само кавга треба! */. Да бог да те у Пештн имспирирали, у Кикииди анимирали, а у Босии цивилизирали ! •/. Грозви ти се у џепни сат заљубио!

•/. Кад умреш, да бог да ти др. Стсва Павловић надгробио слово говорио !

•/. Да бог да те цела Еврона за по- вукла, свс донде, док ти се нос не отегне као у Кобурга ! Једна тачка из дневника једног заљубљеног ђака, и Децембера 13. Ово бележим у дневник за то, јер дневпици после смрти чокечије изилазе на јавиост, па нека и ово изиђе на јавност, да се види какви су уредници за време мога ђаковања били. Не^Ју да го ворим ришга протпв уредника нек ова иесма говорп ; Над сам . . . Посвећеио М Р, Кад сам тебе ја спазио Срећнији сам био Ти си Маро учипила Да ми ј' живот мио ! Твоје оне црне очи Ко трњпне беле Руке, ох ала су дивне Зато т' љубим селе. Песму ову спевао сам по „Малој поетици" и послао уредништву „Јавора", но оно је није штампало. Нек суде други, ја нећу ништа да речем." Послао: Др. Пеперитас.