Starmali

2?4 „СФАМАЈШ" БР. 35. 36. ЗА 1880.

, Несу^ени хумориота, Никад нисам мога века написао што за шаљив лист. Док сам се ја накањивао, а оно ето „Старма ли" престаје излазити. Па бар да отпсвам једну лабудову (удову) песму! Ал' верујте нисам ја крив, што не могу вишта шаљиво да напишем. Увек се неки враг уплете, па ми шаљиву жицу прекине и тако оставим за други пут. Ево на прилику: Једно јутро зарежем гвоздено перо н умочим га у шаљиво мастило па призовем хумористичну Музу, да ми улије у мозак коју килу бистрих дссетљивих мисли и Муза већ изува пред вратима калочне па хоће да куцпе алком на врата, а оно се пробуди дете, те својом 'вриском отера Музу натраг на Парнас, а мене у кавану на фарбл. Други пут се десило, да сам себи тврдо предузео да будем шаљив и да што хумористично напишем, седнем за сто, а оно уместо да ми севне каква згодна мисао у глави, а мепи стане севати зуб тако, да су ми све ракетле кроз очи летиле, па ни сам зубни лекар није могао ни кљештама да ми извади коју досетљиву мисао из главе, пего је једва само зуб и^вукао. Трећи пут сам себи опет предузео, да напишем што лепо и весело за „Стармали". Чисто сам већ стиснуо у руку хонорар за паписав бити имајући чланак, кад ми донесоше пеку лектиру, која ми одузе сву вољу на шалу и смеј и на весеље код преље, а та лектира беше опомеиа за плаћање пореза, ал' не у форми пук&та од в Уег§188теттсМ- в а, него у о^лику неке горопадно штилизоване цбдуљице. а такве цедуље, заиста су цедуље, т. ј. оне цеде човека док му душу у џепу чују. Наравна ствар, да сам на ту опомену одмах бацио перо и пожурио се — код Тиме на виио. Једнога вечера — беше на пољу врло хладно ризузурим се и наумим да пикуда не идем, него да седнем за мој писаћи сто, те да пишем што за „Стармали*. Била је Еећ прошла вечера, деца су полегала, жена шије неку реклу, у пећи пуцка ватра — једном речи, сва згода, да се човек расположи. Жени кажем да ми нвшта непријатно тога вечера не спомиње, како бих сачувао ово распол< жење; дакле да ми не спомиње да је нестало дрва у комори, да ће доћи сутра неке одборнице ради добровољног прилога, да овај месец има 51. дан (те ћемо дакле до првог морати један дан дуже чекати него прошлог месеца) и т. д. Запалим цигарету, па хајд за мој сто. Јест, писаћеш! Хартије ни парченцента! Мастило неко превалио, а нема више у боци ни за лек! Девет сахата прошло, дућани затворени! Шта ми је друго остало, пего манути се шаљивог писања, па се озбиљно са женом својом — опростити и отићи некуд, где се у флашама не налази мастило, него нека друга влага, која тако исто весели срце человјека, као и хумористички сииси. Али није дуго потрајало и ја опет једнога дана закључим у себи да нико не чује. да седнем па да пишем што сатиричко-хумористички. Али на врага донесе ми неко да читам најповију пеку награђепу

шаљиву игру, ја је прочитам целу и дођем у тако тужио расположење, да нисам ни мало способан био да пишем што весело. Тако и тај дап прође „без линије". Него једне недеље у јучру баш сам био ванредно расположен. Сад ил' никад! помислим у себи и станем размишљати шта ћу весело да пишем. Смислио сам већ много што шта и таман да седвем да бацим све то на хартију, кад ми јђоше два пријатеља у собу и јавише, да нам је наш драги пријатељ Н. умрт.о и да је закључено да му ја држим вадгробпо слово. Шта ћу, морао сам се прш ити. Кад сам остао сам размишљао сам о мало час смишљеним идејама за шаљив чланак и увидех да ћу све то моћи као згодан материјал уаотребити за надгробво слово, које ми брзо и испаде за руком. Тако дакле и опет остаде „Стармали" без мога чланка. Једне ноћи нисам могао дуго да заспим. Нису томе биле криве Текелијавске стенице од пре четврг столећа, о којима су се у оно доба толики уводни чланци у новинама писали, него ће бити с тога, што су деца ноћни концерат без пратње гласовира у Б-МоП-у удесила. Да ми брже прође време, ставем премишљати, шта ћу шаљиво и доскочљиво за „Стармали" еутра да напишем. Много сам материјала био већ смислио, могао бих три „Брке" напунити, па би још остало рукописа и за „Хришћански весник". Но кад сугра дан усгадох и по кући се на све стране обазрех, видех да је каступио дан, кад у мужевима крв ускипи, жуч се проспе, човеку је све зелепо пред очима и долазе му мисли па самоубијетво — једном речи: тај дан ће се прати кошуље; вешерка се већ попела на гилотину и под њеним нежним рукама и сама се вода од беснила заиенила. Наравно да ту онда човеку не може бити до шале, него дај онда да се то чисти! Тако дакле видипт, драги .,Стармали, к да није моја кривица, што сам те оставио без мојих прилога шаљивих. Увек се неки ђаво деси и уплете. За то се шаљивом човеку ваљда и каже: баш си ђаво! Тек види се да шала стоји са ђаволом у некој свези. Него шта ћу ја радити, ако мени испадпе за руком, да ипак напишем што хумористично ? Тебе, „Стармали", више нема, ти си отишао у оно питање: „где је мирско пристрастије, где је злато и сребро" (на овом свету си га се слабо вабрао!) Па куда ћу онда слати ја своје шаљиве прилоге ? Добро, дакле да знам, шиљаћу их као уводне чланке политичне прегледе, дописе, новости и огласе у „Нашем Добу", па нек се свет смеје !!! Акакије Акакијевић. Европоки коицерат. 1. „ Галијо драга — зар сумњаш још ? Та ја те љубам — к'о коза нож! Штендхен за баритон-соло, пева г. Пис-марковиЛ. 2. П А што ми се Травник замаглио ?" .... Уз пратњу „Пестер-Лојда" пева г. Калај.