Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 35. 36. ЗА 1.489, ^77

Књижевник. — ПРИПОВЕТЕА. (Наставак и свршехак.) Чим се Велизар опоравио, почела му и фантазија бујније да ради. Било је до душе тренугака, кад је и сам посумњао у песнички пазив свој; али та тотеп^а 1ис1с1а потамниша на брзо пред уверењем, да управо још није наишао не „право одушевљење". Он се тешио тиме, да велики дуси морају претрпети и велике потресе, да буду кадри што велико произвести. Досадашња одушевљења беху за њега дакле само ситни покушаји, који су му једва једно срце разиграли ; али сад, кад се на трећем срду љута гуја пробуди ; кад вино почпе утицати и довести ми фантазију у екстазу — ах ! ! — Шта је љубав? говораше у себи. Љубав је до^ра за моје јунакс, она нек одушовљава њих, али за песника није љубав а пајмање .... (Велизар је ту хтео да каже „сеоска", али помисао, шта му је донела та љубав, угуши му реч још у грлу.) Шта ће мени црномањасте, плаве или смеђе! Ако је стало до боје, помоћи ћу се ја већ. У место да се одушевљавам плавим девојкама, пићу белог вина, смеђе нек замене шиљер а црномањасте црно вино. Пре1>расна мисао! Бело вино — лирска песма; шиљер балада; црно вино — трагедија. До те мисли није дошао још ни један песник, и ако се многи одушевили вином. Онај стари грчки песник, онај Ана . . . Ана . . . та како се зове! Да, Анакреон пио је цео дан. Није ни Хорације био бољи. Па Хафис, па Краљевић Марко — али да, тај тај ниЈе био песник. Све једно, тек је пио, па је одушевио силне песнике, цео народ. Велизар поносито подиже главу и упути се „Црногорцу". Ту ће да покуша одмах трагедију из народног живота, из српске прошлости, а може и из садашњости. „Црногорац" на фирми биће му такође на руци. Седе за сто и наручи вина. Кад је имао пуну чашу пред собом, извади бележницу, још увек чисту, и оловку, да мисао, још тазе, ухвати и на хартију „причврљи" — као што рече у себи. Дуго је седео и мислио али написао није ништа. Што год је више пио, све му се мање писало, али му се очи све то већма блистале и стаклиле. Мехавџија Тоша гледао га је по преко, кад му је донео већ и шесто „два деци". Да чудна госта! Суши чаше, као да африкански ветар Самум пролази кроз њих; не говори ништа а сваки час се нагиње на хартију и сваки час узима оловку у руке а опет не пише ништа. Осмо „два деци" није произвело никакиу промену; гост седи као залепљен. — Тај подноси ! промумла механџија Тоша у себи. Само шта се клати непрестано. Но Велизар је ипак написао нешто. На првој страни стајало је лепим словима: „Лиргке песме Велизара Витомировића. Одушевљење бело вино код „Црногорца" у Новом Саду " Али то и беше све. Па опет не беше све Кад је смирио једну литру, сети се свог плана, преврне неколико листића, па напише : „Трагедије Велизара Вичомировића. Одушевљење (за сад) бело вино код „Црногорца" у Новом Саду." — Нек стоји, рече у себи ; пек служи као грађа за историју мог песничког развиткг. У осталом, ово је вино слабо, никако да ме загЈ>еје. Молим вас, рече гласно,; имате ли јачег випа ?

— Има. Салаксије. — Дајте ми Салаксије. Али пре хоћу да платим ово, да знам границу песничког квантптета. Велизар је имао девет пута по „два деци" белог внна, кад удари у Салаксију. Код шесто „два деци" није био до душе песнички одушевљен али је био гладан. Шта је било хладног јела — било је међу тим вече— појео је у слает а непрестано је заливао вином. Кад се почели гости купити, устане Велизар, плати и оде. Смегали му гости, „турбирају га." Од она три еребра остаде му једна и три шестака ; но опет је био задовољан: паписао је бар „наслов". Што није написао и коју песму, чињаше му се што је випо слабо и што није понео материну шарену чашу. Ко ће и црпети одушевљења из оних бирцуских чаша ! Док је дошао до куће, стегло га је вино ипак нешто. Но држао се и само што му је језик одавао, да преко њега није текла бунарска вода, — То не ваља, мој сине, рече му госпођа Соса при вечери; ти се ево и опијаш а још ништа ниси написао, што си тако страшно обећао Него слушај, шта ћу ти рећи : За који дан почиње школа. Како би било, да се упинтеш, па да репегираш осми разред. — Ја! разрогачи се Велизар. Ја да молим професоре! — Богме не ја, одговори госпођа Соса. — Док у мени тиња божанствена искра, дотле ја не идем у скамију. — Кад не ћеш у скамију а ти иди за сто. У варошкој кући ваљда ће се наћи за тебе место. Буди писар, ћата — Ти ме вређаш, мати ! — Ја новаца немам, да храним бадаваџију.. . . — Опет увреда! Чекај само још кој"и дан. Сад ил' никад. — Квји дан још морам чекати; али то ти кажем, да ми се онда решиш. — Ја имам још пет сребрних форината, примети Зорица; ако ти је номожено . . . — Кад бих ја донустила, да му их даш, рече госпођа Соса. — Ти баш не ћеш за моју будућност ништа да радиш а сад се истекем оеећам одушевљен.... — Или нијан. Иди лези ! Велизар је и сам осећао да је пијан, те се није ни одупирао, већ оде у своју собу. Сутра дан се пробудио рано. — Јучерашње одушевљење стало ме јескупо; данас то не могу. немам ни новаца. Али . . . . ха ! У Мајуру је јефтипо вино. За новац што имам, могу тамо попити пет до шест литара. То су одмах шест трагедија, те сам тако једним ударцем накнадио сву дангубу. После ручка идем у Мајур. Сад не фали ! Велизар наложи Зорици, да му донесе ону шарену, пљеснату чашу са ормана, и чим је ручао, упути се у Мајур, и не пазећи, да је на пољу ужасна жега. Журио се, да дође што нре до „одушевљења", да „избаци" трагедију те тако да утиша своју матер. Оде управо „Петлу"; ту има и баште, те може поред вина уживати и у зеленилу. И опет је извадио бележницу и оловку, и онет се спремао, да сваку мисао онако тазе „угсечи" и на харгију