Starmladi

Бр. 18.

СТАРМЛАДИ. —

Стр. 148.

ЕВАЛИФИЕАЦИЈА.

Странац : Молим вас, да ли могу добити код вас место за помоћника џелатског ? Џелаш : А шта сте пре били? Сшранац: Министар полиције у Србији. Џелат: Онда је све у реду. Примам вас, са дуплом платом. Ваше име ? Странац: Настас Петровић.

Нанта Бачванин на балу. То ми је и први и последњи пут. Не ће Пантелија никад више тамо ићи, ајах заопујдаш ме ко мачку, да идеш, па да видиш што — ко на воз' никад нисам ни видео. Но па хајде де, нека буде једаред и у паклу вашар. Одсио тамо, а менекара уведеду у нику собурину, у којој има више пенџера него што има наш Чива Аврам и Грк Совра у цућану. Силом оћеду, да ми скинеду кабаницу. Нећеш ти Панто скидати кабаницу! Купио сам ја њу, нисам је украо! Та да; шта ја знам; они људи

су можда и поштени, али само нек је моја кабаница на леђи ради цигурације. Пондакара иштеду још и сексер од менекара, што ће ду чувати моју кабаницу. Ал' није Панта луд нигда био. Недам!Уђемо тамо ди ће бити тај њин бал. Кад унутри Бого моја, грдна ника собурина, па свуд наоколо ники контрова о вењери гореду на све стране. Пондакара, донели још и из цркве полелеј. 0 суди им БожеЈаоне свеће, ал' ко у цркви на Божић. Па онај народ! Их Бого моја! Није да се усФрћко онуд, већ ко чикови по кастроли. Само мене неће њин бал више завести. И као што сам имао видети. Дошле нике врке у некаквим лојберима, на којима Јвале оба предња тала. Замочили руке у неку белу варбу, а под пазуво стињили неки заклопац од шерпе. Кажеду, да је то цвилиндар. 0 помози ми свети Живко, ако ја нисам награјсо. А жене, их1 Само да си то чудо видијо. Нису у њих рекље, као што се код нас носиду — ни ко што има у снаш Пеле Цврчкове, ни Јуце Мамаљугине, ајак. На прсима им читав аршин вали, па се, да простите види голо месо... натраг, онамо... знаш... како ћу касти... та овај... баш испод леђа, имају читаву неку гужву. Да нисам задрж'о своју кабаницу, него би рек', вере ми, да су је под сукњу стрпале. А најпосле, кер их очин знао, можда су чију и сгрпале... А на сукњи натраг вуцара се онај комад, што виси напред на прсима, А у руке ти је. свака ујакарила нику мајсторију, па чим мане њоме она ти се рашири к'о пуранов реп, пондакара изгледа ко точак на моји колечки, па онда ману тим чудовјенијем, ко мој гаџа, што маше репом, кад се брани од мува. Испрва сам мислио, да се и оне бране од мува, ал' нема ту мува ни одкорова. А има на гди којем и ники пенџер, кроз који намигиваду. Наједаред се почеше ту придамном грлити. па све играју и окрећеду се, ко кума Штевин гаров, кад га очацнем буџом по глави. Тек се у нике сетише, да заиграју наше коло- Понда када играју, миш да су ноге накаламиле, а мени к'о да из пете чупају џи"ерицу. Зато ти Паито нећеш више ићи код њих да балиш.