Starmladi

Бр. 18.

Стр. 147.

Иисио једиог нослаиика на угарскои сабору (који за сада неће да каже своје име.) Пело, газдарице моја! Прими поздрав од менекарана, твога мужа посланика на јударском сабору, који је здрав и има магарећији кашаљ које и теби желим. Ја сам иутовао сас првом класом ди су сама канабета сомоцка сас политираним асталом огледалима и лектриком, која малко друкчнје горе него онај наш жижак сас свитњаком што чки љи да једва видим у вече читати малу «3аставу«, што је прдаче моргењача и ергелуша. И дошо онај сас маказама што штипа керће и одма на мене по преко и видим да ме нешто пита и каже ми те параст дисно — што сам се шмурглово у тај вагон, марха једна. Ја сам у први ма тео да га дунем прико њушке, ал јопет нисам смео због брат јаше, заш он сад здраво лепо живл сас Маџарима, због Даља. И ми сви други имамо да држимо језик за зубе и нико нема ншита да лаје осим њега. Наш презеш нам је казо да имамо да држимо уста. А иосле сетијо сам се да ми је брат Јашин пријатељ Шомуђи оно пре баш у сабору реко: устани иаорска свињо, па рекох ко зна можда то тако треба. Можда је то и моја титула. Заш знам да се брат Јаша сас тим маџарским Чивутом оћу рећи чивуцким Маџаром здраво лепо живи. Кад је био у Новом Саду назво је све Швабе хунцвутима, па ништа, а некмоли не би мене једног радикељца. Најпосле ми зграби шешир и зафрљи га у гонг од ајзлибанског вагона. Е ту се већ више нисам мого уз држати, него изманем шаком и таман да га пљенем, а ја се сетим јопет брат Јаше — па се сагнем по капу. Јест хоћеш. Он скот навлајсо на мене да ме стера сас кола па да ме стера и доватијо ме лепо да простиш за тур — па цуи доле из вагона. У тим су дошли брат Јаша сас ножем и презеш Ђура. Чим је видио брат Јашу тај што буши карће, хома га је позно да је он ника велика зверка. а кад му је по казо фрај карћу за ајзлибан хома је било друкчије. Заш они су кркали пиво и јели кремвиршле док вам ја сас дрвеном

брицом секо режањ по режањ сланине и туко се сас тим што буше карће. Ја би волијо, сас трећом класом, заш ту је бијо и наш Сима кравар, што је 5 година робијо у Вацу с Јашом заједно, па би се били разговарали о вашарима, ђубрењу, петковачи и тако штогођ, а не увек о никој политици о никим кошутовцими о никим уступцима, — Даљу, фондовима, Пишпек Габору и већ сличним којештаријама, ида морам сас прком класом, а бога ми те новце би мого ушпоровати и још коју супрасну крмачу, или стеону краву купити. Да виш кад је реч о крмачи, шиљи ми »Заставу« у Пешту на моју атресу »фолкс кихе« — »неп коњха« и пази на крмачу — она је супрасна. Гледај да опраси бар једно 14 прасица заш ја сам обећо једно брат Јаши за Божић,*) а једно поп Божи, а једно брат Ђоки, њему можемо и какво геџаво или шугаво дати, заш њега се нико не боји. Он јесте презеш наше странке, ал то је само кобојаги — иначе га нико ни у што не зарезује, ко да није нико и ништа. Што Јаша каже тако кора бити па ма ми сви други чловили на главу и цркли и пукли. II крава је стеона... пази на датунг 14-тог у поноћ. Немој да заспиш па да се изјалови, па буд Уа овде забадава трошим мој ленунг туд још ити код куће прави штету иа ћеш уштедити — шипак. Били смо држали један диван што га зову конкуренција и ту смо решили да ми имамо сви да држимо усга наша, а диваниће управо неће ни он диванити него читати што му је Јаша саставио ники Лизавац, којег ти не познајеш, из Ирига. Здраво добар човек само је мало бандоглав, ко онај Др. Сос, што сам ти за њега приповедо да је мало смешан и кад најозбиљније дивани испадне шаљив — да се све ваљаш од смија. Знаш приповедо сам ти за његов говор оном паору кад је умро. Сви смо се баш слатко насмејали. Писо би ти још ал сад нек је доста, зову ме на паприкаш баш сад. Поздрави Јоцу Хапковог и Штеву Дрвчаниковог. Пази на крмачу и на »Заставу« — да све уредно иде. Збсгом. Крзј конац упо '»етт V л чац. Твој ж.

*) Пиемо је мало закаенило.