Starmladi

Стр. 46.

СТАРМЛАДИ.

Бр. 6.

ОГДАС ДРДЖБЕ. Успркос обријаном Жиши, на основу Раухове дозволе, а из разлога, што ми је на увек одузета пештанска штипендија, одлучио сам, нако би колко-толко дошао до новаца, да путем јавне лицитације продам своју знамениту браду, која је — ах — некад била и у делегација. Продаваће се поједине длаке, а цена је за сваку утврђена по дужини, дебљини и бојл. Сотписани придржава себи право да самосталцима, који би хтели да до|у до тог ретког спомена, јефтиније прода, него ли чивутима. На евентуалну препоруку господара Ј. Томића продаћу целу браду ђутуре самостал ском саборском клубу — под условом, да њихов председник мора затакнути исту за шешир, како би ма на сокаку било нешто радикалско више. У црним Карловцима. пг. ЂОРЂЕ-жалосни чију браду у свашта турају.

Седница унравног одбора наше народне радикалне странке. (У седници су ирисутни сви ирстали кандидати заједно са г. иредседником, којп глади дугу браду н Јашом, који је смустмо руку на корице.) Председник: Вала браћо моја, по избору, ја од кад памтим себе, браде ми моје — грдније бруке наше странке није никада доживела. Д р. Сос: А туцин-дан ? Јаша: Седи, »Августине! Председник: Молим г. Илијћа, да се не удаљује од предмета. Мркша: Бранко, држи нос у фугрол. Д р. С о с: Којешта! Др. Деме: Тако је. Ваљда нисмо у Угарском сабору. Манојловић: Доста што тамо не смемо да писнемо протпву владе. Јаша нам је забранио. Јаша: Нисам браћо. Говорите колико је коме воља. Само нмајте на уму оног гаврана са комадом сира у устнма, — шта му је пасирало кад је ночео да гаче... Сви: Тако је, тако! Волијемо сир! Јаша: Ако вас сврби језик а ви испустите из уста автономну цуцлу — па гачите колико вас је воља. (Бука^ вика^ дерњава, луиање иесницама). Сви: Не, то не дамо. Не дамо! Јаша: Ја се увек држим оне пословице: иди мудро и не гини лудо! Жарко „тумач : Па апак при последњим изборима погпбосмо сви и мудро и лудо. Д р. Сос: Кривица је и опет до нашег вође. (Бука, вика.) Мркша: Бранко, држи нос у футрол! Сви: Нос у футрол, у футрол. Бранко (бацака се ногама): Нећу ... нећу нос у футрол. Оон је крив. Председник: Мир господо, не упадајте г. говопнику у — сос. Др. Сос: Да је наш вођа који предводи стадо остас магарац као што је био — стадо би било ишло и даље за њим, ма и стрмоглав... Народ није марва! Ч и к а М и ш а {ђиии и удара иесницом о клуиу). Марва је. Марва! Ја сам то казао још пре неколико годпна. II ево доказало се да сам имао право. Мркша: Бранко, нос у футрол. Председник: Јаша има реч.