Starmladi

Стр. .30.

Бр 4

ни цоложили оружје, а оно букнуо. нов рат око језичног иитања у нашој вујсци. Траже Кошутовци и наши радикали команду на мађарском језику., као да њима то није алесајнц што рекао Шваба, хоће ли се нашој у Угарској рођеној деци командовати на швачском језику: Магвф паск Вовпгеп, или на мађарском : Магз Вовгпгага ! које је ностало већ свеједно и највећим Кошутовцима, само ађутанту штреберске кумпаније, Калијану Ежашком — уздинеком поеланику није, ца се размаџарио у тејатору на пештанском Дунаву, и виче „ никс дајч, — него унгариш ! Демке ! — И онда да му не рекне румунски Влах, који га је бирао: „ утуц домје луј\" * Рат или мир? И тако „ мојн клнбе, и (клибио се он да се клиби) тертајбел је ту. И сад могу Мађари колико год хоће причати асунђа, митмунђа а Босниањок требањок ирикључаљок Мађарорсагу, а Јозуа тешио телиће да ће се Восна „Великој Хрватској" „ирииојиши", Шваба је спаичио Босну, и у обе руке стегнуо палац међу прстима — па то ти је! Па оад што рекао Сербијанац, ко ту да ее не бије\ Хоћеш, нећеш, мораш! Заш' Јозуа би хтео Босну за своје телиће, а Мађари би хтели опет за себе, ако не Босну, а оно барем Боену и Херцеговину. Црна Гора и Србија и они би парче од Босне, ваљда за успомену, као оно соншагсјегер кад је први пут убио зеца, а он му очупао реп, па га турио у медаљон. Турска је међутим видила да од тог будућег паприкагиа — неће вајде видити, паје извукла своју кожу — и продала је Чваби за 50 малијуна круна. И тако мог Фетер Михла сав досадањи кригхец заједно с гислођом Анексијом (да је поштеаа) етају преко 500 милијуна круна трошкова и сад ако јој и даље буду конту за Србију и Црну Гору правили, може слободно Фетер Михл узвикнути : „ Сваком брашу евал: г, останеш кљафа Иелафа ! И таман се он хтео да упути ко бос у бару у Србију, да тражи регреса и прави и тамо реда, као што је „начравио ред" у Босни, а ето ти однекуда искрсну бели Уја, кац си му се најмање надао и подвикну: цууруук\ Сад шта му је то „ цурук " на швапски, ја баш не разумем али ваљда га је фешер Михљ разумео, кад нити је Шваби до рата и „казнене ексџедиције" у Србију; нити Србији до ћутања. Сад шта ће се из њиховог разговора излећи, у који никако да се велике силе умешају, знаће га његов ђаво, тек како се Аустрија наоружала и скуцила силну војоку на српској граници и Босни, и да јој још велике силе разоружају Ср бију, узму Орбији муницију и недаду мобили зовање војске — више него сигурно — не би било рата. А овако Шваба мало цурукнуо, а Србин мало напред коракауо, па напривили мало места и за енглеску Флоту, руске добровољ це, а Русија „веџба" војску на нашој граници

— па ако се не забуни као оно аустријска војска на црногорској граници, па пређе границу, — онда је зацело мир осигуран и „ неће" Сити рата! Још је сва срећа што није замршено стање у Аустрвји, па нити има немира и кризе у Чешксј, нити кризе у Бечу, а встотакоје све г у реду " у Угарској, а о КрањскоЈ и Хрватској не вреди ни речи трошити, толики је ,иримеран .ре^ и задовољство и , а Босанци цаиаше ником за кусав устав - . „Мајн либхен, вас вилст ду нох мер!- 4 што рекао Немац. Зар се ту треба бојати раша? Особито кад је у изгледу тројни саВЕЗ да ће се у п јак" двојни саввз претво рити, то је више него еигуран мир углављен и не треба нико, па ни сам мајстор (од рата) Ерентал да се нлаши рата, (ма да му је по мало страх) до т. га неће доћи. Ако когод не верује нека узме од недеље кошутовски лист на српском језику г регелушу " — или у новом модерном аустријском руху г Слогу и — иа ће се из чених редовних уводних чланака уверити да о рату а сиецчјално о Босни — нема ни дивана, него о свему и свачему другом, а зашто то већ више и није тајна — и ако се „ Враник " и „Сриски Гли с" и поред очију граде и слепи и глуви, па нити виде мур , за који се 500 круна плаћа и не питају Босанце, е да ли се који Босанац ггретилатио, и који га ђаво у 200 примерака за Босавце наручи, него му још честитају! Па да човек не воскликне „Србин има, што ни један нема!" Дакле мир је свима неиријатељима Срба (па и радикалима) до идућег броја „Стармладог" осигуран — изузимајући што узнемирујемо и опет и овом приликом г. г. дужнике, те их и по десетаи иуш молимо, да се смилују те као честити и иоштени Срби — што рекао у својој кукњави „Врач" босанац, плаше дуг, а ми им у том случају јамчимо да између нас неће доћи до конфликта, нити ћемо им ми преко својих дипломата и заступника — објављивати: раш ! раш ! раш ! Стармлзди, с. р. адмирал Флоте : „Кољ Словен" за нападај свих непријатеља Словена и Срба. брзојаби КиМани^а. II. Сад. Сматрамо за своју радикалску дужност, да Вам се и овим путем мародски захвалимо на предусретљивости и љубави, којом нас дочекасте, угостисте и испратисте из освојене Кикинде. Јаши са целом свишом. В Кикинда. (Радикалима!) Кад мислите оиет у Кикинду? Јавите нам да вам спремимо још лепшв дочек. Кининђани (жељни радикала).