Starmladi

Вр. 15 и 16

— СТАРМЛАДИ

Стр. 115.

кад ходиш тим твојим „високим" и кривим носом — хоћу рећи штиклама — натућемо ти тутунке и подвикнути : „Цануле, обуј нануле!" и онда ираво седи и право беседи, моја госиођо земљана. Ја како ти мислиш. Мало да те уљудимо доста смо те гледали тридесет љета — као неку комедију . . . — Ја, шауц хер, ФерФлукте мода. Их сол јец, тепелук трагн. . . — Ја, шта ћеш драга, доста је било ио бечком журналу. Сад с њиме можеш госпођо земљана брисати — шта ти хоћеш. Ал ни бригеша те госпођо земљана Издаћемо ти и ми неки журнал у скорим. — Како се то зовила буде. — Устав журнал! — КруциФикс, а зар не „Винер-моде" (Бечка мода). — Не, нсго сарајевојер моде — с додатком боснише народна моде. — Јесус Марија! — шта још не биће с меном. — Е, моја бела Швабице, ко би то могао знати шта ти се још у животу може — утреФити. Да си ти корисна и живиздрава моме народу, све ће то на меру доћи. Знаш како се каже купус па резанац. — Вас ис сонц најес? — Хе, најес нема ништа, али данас је жалостан дан. Сво Српство и Муслиманство нам је у жалости. Умро нам велики човек! Највећи Србин, госпођо земљана. — Вилајхт, дер нарендни во(ч) хер Димитријевић! — Е камо наше среће, госнођо земљана, да нам је и он кренуцнуо у место што нам је умро Зембиљ, за њим не би ни мачка у Срба маукнула, тако би нас љуто уцвилио — ал' видиш овако нае све срце боли. — Хихихи ! — Хихихи ! — А што ее цериш така остала! — Астан, дер Зембиљ ист гешторбен. Хихихи ! Дер културтрегер секирман. Со мајн либер. — Да, да, моја земљана, клибила се ти никаква да се клибиш. Он је умро. Тај што вас је секиро и секиром из зембиља — по глави и руци онако немилостиво кљуцао, да сте се све нрашили. — Оооо ! Хихихи! У тим се и сроски Бога разљути, загрми громогласно и сузе му ударе и почну земљу кваеити, док у један мах груну е неба силна суза, као да хтеде потопити све прдектере и културтрегере целе Босне. — Провалило се небо ! — Хвала Алаху ! — Види улицом Фрање ЈосиФа тече река Неретва. — Да их хоће вода све бутун однети. — Кога болан ?

— Ама куфераше, мекише, прдектере, те усрећитеље наше лепе земље Восне, — ја кога другог. — Алах из тебе проговорио. — Виде, виде, како илива базар! КништримФен па мидери, хозле, па брустширцне. Да је жив сада покојни Зембиљ, а он би закукао за тим народним благом и громогласно у зембиљу подвикнуо: Недај Србине, утече нам култура — однесе је вода ладна, а што ли ће моје лепе Српкињице без мидера, брустширцна, кништримФла, хозла, — и лајбова с пенџерима на грудима. . . Недај Србине, пропаде нам ерпско царство. Ово је друго Косово. — Ено плива један куФер а на њему Штадлер... Кандаће и он водом... Виде, виде, Др. Лазу Димитријевића како га носи вода, а он се чврсто ухватио за парче даске рек' би од јасала и млата се... Ено и Мандића усео у корпицу ко какав куцек на га носи мутна у недођин. . . Још да је којом срећом Настић у Сарајеву и да је овај гром што сад пуца у место дрвета ударио у Настића, па рећи један диван дан. Овако је још остало доста ђубрета што није »-огла вода да однесе тако да данас пред редакцијом „Во8Ш8сће Ров^а" ужасно удара, а пред „Бпеушкош" да те загуши једино што Вагнеров ли т „ванредно мириши" и подсећа те на колеру. — 0 да их чума помори — кад их вода није из шехер Сарајева однела.

Зедобиљ о Настсгћу. — Пасији дани... — А који су то дани „пасији дани" ? — Пасији дани, то су баш сад овн врући данн, кад пси исплазе језик, па дахћу. Овп су дани уједно и имендан,. погодите кога? Ђорђа Настића. За то се у овој сезони пасијнх дана овако много п говори о Ђорђи Настићу — ј.унаку пасијих дана и свечару. — А ко је то Ђорђе Настић? — То је новп Јован Собјески спаситељ п ослободитељ Беча. — Ја које је вјере ? — Искариотске. — А народности? — Сународник је класичпом Калчином „Чапи". — А чим се бикаварце занима наш Ђота? — Ђота се продај е сваком ко више плати — мало Томановићу, малко Рауху, маличко Ереиталу. — То је бива ко оно, што се код нас у Восни каже: „Варми Ђота бир золота" !!! — Дај дер мп кажи, чим се бавио Ђотин отац ? — Пласиро је маџарску робу у Мостару. Тако бар рече Ђота па загребачком суду. — Е алн шта је био прије него што је отишао у Мостар за агента „Маџарског трг. •*