Starmladi

Стр. 182.

СТАРМЛАДИ —

Бр. 23. и 24.

Трш се изшцв за ркламу. Лопдонске новине доносе овакав оглас : „За једну нову рестаурацију која ће се ових дана отворити, тражи се изелица за рекламу. Услови се могу сазнати у администрацији" — Од таке изелице тражи се као што му име казује, — да може врло много и често да једе, али и да то чини вешто и укусно, тако, да и другим гостима сладн и отвори апетит. Мора бити елегантно одевен и умети добро забављати друштво. Келнерп га п служују са највеким респектом и осшвљају га увек са : „Господине лорде". Наравно да не може дуго остати у истој гостионици, јер би и остали гости могли дознати, које он и какав му је посао. И сад представите себи, да тај оглас није изашао у Лопдону него рецимо у Будимпешти у ком владином органу па да видиш чуда. Прочита ту вест, рецимо Јаша Томић — или Др. Красојевић — и понуде се за те „госпоЦке изелице" — са својим огромпим мешинама. Доноси им рецимо шваба „гостионичар", разна мађарска јела и гулаше — а они то све мотају у сласт — н траже још и „винер шницле". . . Каже, ми можемо, много је сти . . . појели смо код куће, још пре но што ћемо ваше јело и окусити, супу: а 1а „карловачка штедионица", па говеђину а 1а „Братство"; на цушпајз а1а „Нар о дних забава приход" — а у торби нам је печева гуска а 1а „м а н а ст и р ск а добра" — а тек да вам је да окусите паштету без које ни у пркву не идемо — „народни фондови " . . . једном речју мој Фетер Керле, ми уживамо добар глас као изелице. Народ нас друкчије и не зове, него трбушари ... а видите нас двоје — да нас метнете на вагу — четир центе ћемо вагнути . . . Е, таки су сви . . . После ми вас можемо сортирати за све класе изелица. Треба те ли отмену изелицу, са финим баронским опхођеп.ем и мапири ма — елегантну појаву — иослаћемо вам нашег Др. Жирка Костића : То вам је прави аристократски тин — а ^зелица је да му пара не можете наћи — ваљда пп на северном полу. Оп је паравно ио за нату као изелица, адвокат — али он сам

је у стању појести више него њих сто адвоката. Оп је п» пр. опкладио се са сво јим пријатељем бароном Раухом, по неерећи баном Хрватским, да ће сам иојести <ву зао.тавану пок. патријарха Георгија Бранковића. А та заоставина баш је тако крупан залогај — да кад би цела- радикалеа странка зинула — која је позната као чувена гладница — не би га могла у једанпут прогутати. — а да јој не заседне, или чак преседне. До душе, и госп. Жирку је било засело, да га нису мало за вратом ударали, — те да није повратио, био бих се очемерио од тог масног залогаја. Знате, молим, он је 127 хиљада батакова на једну виљушку натакао — и хтео у један пут да прогута . . . Отприлике онако као што су хтели Раух и Акурти да прогутају још много више хиљада Срба, па им се исто тако смучило — да им и данас „србождерски стомак" не ваља ни богу ни људима. У осталом наша странка вам може лиФеровати и за V о 1 к — изелиц°. Имамо ми тако зване праве п Уо1к§изелице" — или српски речено: „народне изелиц^." Ту су два гојазна брата Миладиновића. Ти кад се дочепају залогаја гд народа — обрсте га као козе лист на виском дрвету. А после имамо ми и тако званих ,,чанколиза": На пр. Др. Лазица Бајић. — То вам је рођен — чанколиз. Он је по агнози „Сри. Гласа ; — открио у себи сам радикилног „бакцила"... који јако разорава здрава тела . . . Противу истога бакцила пронашао је неки новосадски шустер или шуца лек и назвао га „ципелие' (молим да пазите — на реч , ципелин" — а не цепелин!) Др. Свињаревић га је убризгао у ребра радикалне странке — и он је показ о ужаспо дејство . . . Сва трула џигерица у радикалном телу — је испљуваеа — р^зуме се и погажена. Кажу да ће тај лек ,,ципелин" утаманити сасвим бакцила званог „Јашин". Али, можемо вам ми и друге паше чувене изелице ирепоручити На пр. за поповску класу — можемо вам послати манастирске изелице : Др Деме Мушицког — и мапастирског рајзепдера проту Божу. То су вам ,,автономпи лончлри" — ти волију „мастап лопац" него мајку Божију. А појели би и масно ћебе. . . што рекли и по-