Starmladi

Бр. 4.

СТАРМЛАЛИ

Стр. 27.

Старац и сгарт.

Старац: (упиње се да дигне бреме дрва — и не може. Уздахне горко): Ох. емрти проклета ( где си. Хоћеш ли једном доћи? Смрт: Ево ме, шта желиш? Старац: Да ми иомогнеш ово бреме, да натоварим на леђа.

ПсЈтлаза језик. Једно дете иоквари стомаг, те га мати одведе доктору, који му благо рече: — Исплази језик. Дете се снужди: — Богме нећу. — А зашто ? — Мсплазио сам јуче на учител>а на ме још и данас болу леђа. * Једном другом детету иак рече доктор: — Исплази језик! А дете му на то одговори смејући се: — Стари виц' Да иљусете на љега!

Кад је оптуженик учтив. У једној судници догодио се овај случај. Баш кад је државни тужиоц држао свој говор, столица испод њега одједном се по ломи, те државни тужиоц онако не надајући се томе, седе на земљу, но брзо на руке се одупре и устаде. Међу слушаоцима међутим од изненада паста тајац, на што оптужени нагло скочи са свога места с врло учтиво рече државном тужиоцу: — Смем ли милостивом господину понуднти моје место?

Јефтина нуповина. У једну књижару уђе младић те затражи нека роман у три свеске. Помоћник му да а цена рече да им је 24 круна, но купцу се учини скупо. — Знате шта, пријатељу, идем да се ја с газдом погодим — рече младаћ те узе све три свееке под пазухо те право у контуар оде. — Тек што је ушао ал ево га и натраг, без књига у иролазу рече иомоћнику, да се није могао погодити. Те кад он изађе наиоље из дућана газда сав радостан из; ђе из контуара са књигама те их пружи помоћнику. — ЈеФтина купов*на — рече му задовољно.

— Како, како ? Па само сам осам круна дао за њих том младићу што сте га послали к' мени. Жалост. Радикални штаб и све њихово чиновништво сиремило ее да отнутује на Марс. Стварп су већ напред послали. Оиросну вечеру држали су у Милетићевој штампарији, јер Шаран није хтео е њима. Воде се, рече, не боји, а на гатру неће без масти. У то стиже вест из Кисача: Хелијева комета неће ударати у вашу Земљу, Штета .. . уздахне вођа и поче грдити Све тозара Ал ког ? . .. . Та мртвих се не боји....