Starmladi

Стр. 28.

- СТАРМЛАДИ —

Бр. 4.

Избор новосадских скупштинара. Сад у ухорак је био избор једне трећиие екуиштинара — у Новом Саду. Између младорадикала и старорадикала била је жеетока борб. ј . Радикали се сад као пацови кад немају'другог — између себе кољу. И победио је разуме се Пера Попадић — односно његова шиаркаса. После победе је зббр шегрчади, дечурлија и неколико пијаница отишао нред Јашину кућу у Кошутовој улици да ее ма.;о издере Јаша им се отприлике овако захвалио: Браћо! Ударише два лоша (Шаран и ја) на једног Милоша (Мијатовића) — и ј бише Милоша! И тиме сте брићо освет.шли леии образ радикалне странке и освештали још лепше начело : „Љуби — ал' противника уби!" ЈХепа пословица ериека кзже до душе: „Врат је мио, ма које вере био!" — ал' ја кажем: „Вије брат мио — који није радикалске вере био!" па звао ее он алмажан, либерал, истерани радикал или чак самосталац, ако није радикал, браћо ја вам кажем — није човек већ је марва, нред којег треба валов метнути. Ја сам то већ у „Радикалској Дречи" неколико пута рекао. И свето писмо не мора бити свето писмо, може по нешто и слагати али у нашој „Застави" и „Радикалској Дречи" — лажи нема. То треба да вам је јевавђелије — а не оно поп Вељино, што га је купио од једног трговца црквених утвари који дере црквене општине и кунује двокате куће, — а ваша деца гладују и боса без опаника гизе по снегу. Немојте мени рећа хвала, ја хвалу еамо у „готовом -1 нримам, а и ја нећу вами хвала рећи — него сви заједно кажимо хвала Пери шарану и његовој шноркаси. Одужили сте тиме дуг који сте дуговали Ви као и ја црквеној опћиви — а који је за нас све платио Пера Попадић! Кад дођете кући жене ће вас дочекати с очима пуних суза, а рукама пуних справа, па било да је метла или пратљача некн Вас теши то да нисте јели магарећијег нанрикаша — па чему В»м ја као бивши магарац, у име сво је браће, могу рећи само: „Иаа!" Њакните браћо три пут „Иаа!" Збор три пут њакне „иаа", нешто трипут опали — и шегрчад, дечурлија и пијанице се разиђоше уз вику : живела радикална штрањка ! * Један шустерски шегра иде с двема цедуљама заденутим за шеширом. Једна је жута (то је ®арба Јашине странке) друга је плава (то је боја младорадикалне странке). Неко ће упитати шегру: Та па кејој си ти страни врага, кад си с једне стране заденуо плаву а с друге жуту? Шегра се еамо насмепш. те ће руком иоказати на цедуље: — Па ммјсторица ми воли ове младе, а мајстор је заузет за ове сткрије — па мислим да им се не замерим ни једном.

*• На јучерашњем избору претила је велика опасност српском народу. Старорадикалски табор нустио је у противнички табор своју репату звезду. За тили час скунио се силан свет око њега и не слутећи каква му онасност прети. На срећу нашао се у близини неки дебели кемичар и са ускликом „репата звезда!" упозори евет на опасност. На то се умеша иолиција и ухвати репату звезду*) па је намести на радикалском небу на своје место и тако спасе народ од сигурне иропасти. Незгодан трговац на избору. Пред школом, где се избор обављао стајао је Јаша и мирно разговарао с својим — нришипетљама. У један мах испаде пред њега један босанац што продаје дрангулије. — Извол'те, гоеподине, — рече он, — и мирно извади један повећи ловачки нож, те стане еечицу палцем пробати. — Од правог је челика господине. Јаша сав пребледи. Босанац опет поче и даље робу хвалити. — На, узми га у руке. И стаде му га пружати. Јаша трже руку натраг. — Их, мајка ти стара, шта се плашиш ножа, ко да га никад ниси имао у руци. Они око Јаше сасвим се збунили. Нико не зна шта да мисли о том босанцу, Напослетку се босанени про®есор др. Ћопа досети, те ће рећи: — Не треба господину ! — Па што ми онда онај каже! ~ рече боеанац осврћући се да нађе оног што га је Јаши послао. Присутни мало дуннж дахнуше.

јИ а т п и с. Уједкњеиа радикална странка закључила је да најевечаније дочека Хелијеву комету. Ради тога ће о трошку ниродпо црквевих Фопдова подићи на новосадској жељезничкој станици огроман славолук и искитиће га својим радикалским „Заставама" господин Јаков Томић био је тако љубезан, те је на молоу целе уједињене саетавио натаис на славолук, а тиј гласи: Добро дошла боље прошла даље отшла.

Непријатан поздрав. Мчла Зорка: (Изађз у сусрет баби када је о Божићу дошла у госте:) Хрис тос се роди, млјкпце! Но то је лепо, што си дошла. Баш даназ је тата рекао за ручком: само нам још ти фвлиш! Нови школски реФерент.