Starmladi

Стр. 36.

— СТАРМЛАДИ -

Вр. 5.

јр.

Из „таљигашке критике". У нашем листу је чешће пута било реч о позпатом музичару Грчићу, који врши „д рамо ппсцу" чије драме редовно пропадају „таљигашку крптику" —п сваки „успех" добродошлицом поздравља. Тако је у „Бранику" таљнгашки из „Слоге" пренео ово: „У среду је представљан први пут „Народњак" од Лазе Марковића Мргуда. У целом реиертоару народног нам

позоршнта нема ваљда ни Једног другог комада, чија бп тенденција тако лепа, корисна н племенита била и чија би радња тако истинита била као у Мргудова „Народњака". Несник је пластично и фрапантно изнео све оне ружне и убнтачне последпце срамне демагогцје, која у нашем народу тако јако пустоши. Овај комад ваља давати за народ недељом у сваком селу, у сваком месту, јер бољег огледала за наше, демагогијом разривене прилике, ни замислити не можемо". Наравно да не би таљигашки пренети „у с п е х" иокварио,изоставио је ово из критике: „Штета што је та иста тенденција и та дидактнчна страна и сувише истакнута, тако да забавна садржина комада рамље. Свет воли лек и прашак у хостију, а не у стплу који је не само ружан него, по где и непристојан. Ови недостатци су узрок да овај комад није успео". „П у б л ик а ј е п о тп у и н еу сн ех „Н ародњака" себн рђаво тумачпла, као да он долази само од вулгарне дикциј е, а не потпунпи одсуством пој ез пје у. њему". Из „Крајишкиње" је пренео ово: „Пријатељу народне просвећености нпје, међутпм, било пријатно гледати како је тако благодарна публика преиуштена бризи просветилаца којн ни сами нису просвећени". А изоставио је ово, из ког се вндн ипак успех: „Прпјатно је било гледати како у позо-

рншту ужива ова недељна пуолика, коЈа се с малим задовољава, која не зауставља знака дивљења, нити се стиди свога спровог укуса. Алн надајмо се: „кад су се нашли већ Дачић н Аршниов, па кроз приповетку пружају народу потребну поуку, да ће се наћи данас сутра такп радник и на драми, којп ће показати в пттт е укуса по Г. Крстоиошић". „Крајишкпња", „просвећени" г. Палко (а пе „Краишкиња") 15 година просве^је народ живом речи, устаје против моде и шири идеје за ношњу срп. платна. — Наравно с „Чар валцером", „Мадам Монгоденом" се народ боље — просвећујепомишљењу „просвећених", који у очајању познвају Аршинова, Дачића — да нанпшу што боље, кад они јаднпци већ нису у стању и ако су „ирос в е ћ е н и ј н " од писца „К р а ј и ш к и њ е" (који је комад с четир разреда основне школе написао) — да што боље напишу, а онн преко свога члапа „лобцајхбрудерства" Палка као оно онај комшија кад је впдео успех једног свог комшије којп је био песник — а он му се од беса опоганио пред вратима. Наравно песннк је сутра дан купио најлепшу киту цвећа и прншио је на комншјина врата уз своју карту на којој је написао: „IIIта ко има оно п даје!" II ја то „не просвећепп" поручујем вами „просвећеним" шта ко нма оно и даје! Писац „Крајишкиње".

Шекски сеет.

Кад се двоје узимају радује — трећи.

често се пута

Многи је брак вечита свађа за мир. У колпко вшне срца хоће да задобије ко,ја жена у толико мање срца има сама.

ЈБубав је робиња; страст тиранин. Како се ретко претвара љубазник у мужа а како ретко муж у љубазника. Жудња за љубављу је ирвп корак к љубави .