Starmladi

Бр. 5

— СТАРМЛАДИ

Стр. 37.

Права љубав ништа не жели, јер све добија. Љубав је више од среће; она је уживање. ■НЖена је кредитор, коју никада не можемо да задовољимо. * Жене, које много о верности и части говоре, сличне су децп, која хоће нешто да сакрију па и нехотице узвикну: „Ја јенемам!" Свака жена, која има удварача подели своје улоге међу њима; она има једног с којим најрадије игра; једног с којим најрадије брбља; једног с којим најрадпје у четир руке свира; једног којег за све остало употребљава, ❖ Најмање људи траже у жени љубави; већина тражи у љубави жену. Жене у свачему гледају на фазону, чак и у љубави. Прва и последња љубав у жене је — платонска. ❖ Између два подједнаке вредности човека, жена се колеба, а између два не једнака изабере — оног горег. ❖ Кројачице су за жене највиши законодавци. Први и последњи пољубац понављају жене небројено пута. Преко жена дођу лечннцп до свога гласа, а преко лечнпка протурују жене своју вољу. Ма колико један човек рђаво о каквој женској мислио, нема те жене на свету која о истој неби још горе мислила. Правом љубавнику бп и вечита љубав морала кратка изгледати. Где је тоалета слободна, смеш и ти бити слободан. Деколтиране женске тоалете су модерно смоково лишће. Најбоља артија упнјача за женске сузе су — банкноте.

Траже се. Д'Ири кортеши, који могу гарантовати за избор, траже се уз високу награду Пријавс прима уредништво и управа „Ма ^уагог82а§".

Уздах црногорског емигранта (после прогона из Србије). Србијо сестро, дичне мајке моје. Невнна гонгап Србина и брата; Зашто нас гониш са груде твоје, У руке дајеш крвава џелата! Ил' туђим светом, Србин да се скнта ? Куда ће, гата бп? Моја нога клеца ... И шта ћеш рећи,'кад мајка заиита: Србијо, сестро, ђе су моја деца? Тирани бесни, моје мајке драге, Пате п муче браћу ми по крви; Ал час ће доћи, народ свестан снаге; Устаће листом, да тиране смрви! И тад ћу сретан домовини мајци, Похрлит весо, без бола, без јада; . Ал' донде тужан, бескућнпк у хајци. Србијо земљо, што ме гонпш сада? Зар не сме Србин желити слободе? Зар не сме љубит' свети зрак што снажи? Мора ли пустити да га тмином воде, Тпрани што живе од зла и лажи? 0, Црна Горо, мајко ... домовнно! Жељан сам впђет' твоје крши голе, Онђе бн радо живео и гино, Туђина ова тишти ме и боле! Овђе и цвеће без мириса цвати, А срце зебе н дрхће од студи... 0, тргни се књаже.. . а ти земљо мати Пригрли опет ђецу ти на груди.

Лајање као занимање. „Право Народа" доноси зашшљиву вест, како у Паризу постоји служба са 150 франака месечне илате, која се састоји у томе, да човек знаде лајати као пас, те ти лајајућп чиновници, прозвани „лајавци" потпадајуднректно министарству финанција. Ко хоће, да се посветн лајању као звању, не треба да има икакве школске сведоџбе, нити да свршава било које свеучилишне науке; само једно мора да зна добро: лајатп као прави правцатн пас. То наравно код људи није никакав природни дар, али стрпљивошћу, вежбом, марљивошћу може човек да научи све, па и то да приближно може имитирати пасје лајање. Након кратког, практичног испита бива тада тај „чиновник за лајање" — намештен. Његова служба није одвнше тешка: ноћу, кад падне густа тама по самотннм улицама предграђа, шуња, те од времена на време бесно залаје". — Богме бен Акиба има право кад каже: алес ист шон да гевезен. Раух је то бесно лајање преко „чиновника" у „уши" п франковаца— куд и камо пре свога пораза у Хрватској увео. А и само „Народно Право" доноси да је „Раднпк" доиео у фотографском снимку како је универзтски професор у Београду др. М. Петровпћ, потписао сеу једномписму престолопасљеднику „ваш веран пас на ланцу".