Starmladi

Бр. 18. и 19.

Стр. 145.

Триста — без њега ништа. У Београду ее један чиновник, због де®идита удавио у Сави. Требало је да неко оде до утопљеникове жене и да је извеети. Наравно мало по издаље етвар исприча, да не би сироту жену, која је покојника јако волила ударила канља. — Ја држим рећи ће неко, да, би за то најзгодвији био бен Акиба... Он би то умео више у гаали испричати ... — Господо, догађај је и сувише трагичан а да су ту потребне бен Акибине шале... — А друго није то банкет, да се без Нушића не може. — Уме он, ако буде нотребно и трагично. а не само комично. Ено вам његове „Пучине".

Напоелетку се ипак еви еложише, да неко одмах оде до бен Акибе и да га извести у чему је етвар. и шта би била његова мисија. Бен Акиба кад је изасланика еаслушао није имао куд него ее прими и одмах ноЈури утопљениковој жени. Кад је стигао закуца на врата. Из собе изађе утопљеникова жена. — Молнм, вае, отпоче ће бен Акиба, да ли станује овде гђа удчва Јовановићка? — Удова Јовановићка не станује, него ваљда сте се помели, хтели сте можда рећи гђа Јовановићка, а то еам ја. — Хоћете, госнођо, да ее кладимо за сто динара, да сте ви удова Јоваповићка, — рече бен Акиба.

ЈКмет и ага — решавзју аграрио питање. —

Кмет (стрпељиво): Вала аго, ако ти будеш и даље рушио оио што ја зидам, то ми ни за јога тријест љета, иећемо ову зграду изидати. . .