Starmladi

Бр. 3.

— СТАРМЛАДИ —

Стр. 21.

Крави се... Ма, л а к о ћ у без каиута догурати до вељаче, Ал к а к о ћ у без кошуље оиростит се од бељаче? Ваеа Ђема, с. р, књижовник и брат Мите Крадића. Узапе еукње. — Јеси ли видела, кума Като, госпођа докторка иоси мидер на ногама. „Бореем Јанго'. Није модерно. Просјакиља: 0, слатка, лепа милостива, смрзнућу се, немам на себи ни кошуље, ни доње сукње... Госпођа: Ни на мени нема, добра жено. А сад и није мода!

Пут црногорског господар краља. Госиодар краљ Никола Путоваће руском цару; Кад се врати, руски цар ће Чешати се ®ест за пару. За народ ће да заиште, Мало жита, злата жута ; Све ће онда ко и до сад Помрчина да прогута! Црногорска кнута

У Плавшићевој апотеци. — Молим за три крајцаре једног ђавола. — Од куд у нас ђаво? — Немојте се правити луди, кад добро знам, да ваш нослужитељ Данило сваке СЈботе доноси из Србије по 800 ђавола. „Ђаво" с. р.

Крал ЈТсШар в хрбашф (оКоли. Соколима забранили Да ноздраве краља Петра; Неки држе, да је све то Због бечкога, јаког ветра! §

Добра дома-Кица Ж е н а : Дед' да видим, колико имаш дугмади? Муж: Кад хоћу да се закопчам, ја немам ни једно дугме! К. К.

ДОБАР ЧВОР. Господин (из околине Новога Сада, полази на пут у Нови Сад а везује на марами чвор): Тако, да не заборавим посетити „Аполо" биоскоп,

? ? ? — Јесам ли послао претплату „Стармладом"? — Нисам! — Оа ? „Стармлади*. Опера Жарка Савића. Уеш, У1(И, У1С1! — Дођох, видех и победих! — може слободно рећи Жарко Савић, па ма Грчић и нс био директором срп. нар. позоришта. Оно мора се признати да се Грчић потрудио као један да Савићеву труиу нрикаже као неку српску „шмиру" ставив^ии је „иснод нивоа" и нод козијим ногама као „оперу". Али срп. публика је те козије ноге гледала за магарећије копите — и оиеру Жарка Савића свако вече посећивала. Јест чак је и главни уредник „Браника" утерао у лаж свога г. критичара — са доласком сваког вечера са својом породицом у оперу. Он је из ложе као мало дете нљескао лепој игри Савићеве трупе. (А већ како се осећао кад се давао бечки „Чар валцера" — можете и сами знати ако читате „Браник".) Савићева дружина, према нашим приликама — (а уз све ненрилике г. Грчића) — може се рећи да је у Новом Саду сјајно успела, нриредивши око 18 оперетских и оперних вечери. Она раснолаже доста добрим снагама. У Београду је г. Савић имао још јачу труну, али због „пешто" није могло даље да буде ништа. Без субвенције се опера нигда на свету не може да одржи... па ако сви знаци не варају неће се моћи одржати ни Савићева труна. Код Жарка је канда настуиило оно: „Борило се пасе уморило!" Он ће своју трупу иустити као оно низ воду иа Бог јој, а душа јој... и покушаће код нашег срп. нар. позоришта, где су материјална сретства јача, уз моралну потпомоћ овостраног Српства и помоћ срп. музичара — да створи српску онеру и оперету, иоред неговања драме. Хоће ли он моћи од нашег размаженог мезпмчета створити добро и иослужно дете, идемо да видимо. У друштву Савићевом се од женских истичу: Гђа Савић-Цајукова. Она раснолаже добро школованим и већ извежбаним пријатним сопран гласом и лепом природном игром. Уз све то је лепа појава, што наши рекли: грснадир жена! Она је с таким шиком приказала гроФицу Луксенбургову, „Долар принцезу" — да би са тим својим партијама могла задовољити и у највећем позоришту где су онерете одомаћене. Слатка је на позорници субрета гђа Шилханова. Њен милозвучан глас и лена игра су чешће пута награђивани бурним анлаузима и изазвањем „на ново!" Лепо певају и гђца Покорни, гђа Илићка и гђа Станојевићка. Последње две су и одличне глумице. Гђа Олга Илићка истина није имала велики ренертоар у Савићевој оперској дружини,