Stihovi / Sima Pandurović

28

СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

ПОКАЈАЊЕ.

је рша татгепап! фге аих гаргдез аппсез:

„Раззег, раззех (онјонт5! јаг пе ршз а угјешт:

АПех-“опз-еп ауес хог Нешт5 гоцге5 Таппее5,

Јра! дал Раше цпе Непг.апе пи! пе реше спе и!“ У. Нисго.

Са религијом своје младости, Под суровом тегобом свог живота, ја ћу ти доћи, владарко моје радости,

Спречем на путу полета и скрушен, Да ме озари твој облик и лепота Твог ока боје ко жути лист осушен.

Црвени кринови моје страсти биће Пред ногама ти; у боре твог одела Црте мог лица стид пораза скриће.

И ти ћеш опет бити величанство Мом бедном бићу, невина и бела, Срца и ума велико познанство.

Језера плава мојих мисли неће Мутити живот пркоса и жудње За славом, коју болесна страст креће.

У ниском тону последњих октава Страсти, живота, умора и блудње Изгубиће се дан поднебља плава

И буран, вес'о, немиран и сетан Живот што више вратити се не сме, И дух орон'о чији напор сретан

Пролази као боје ретких дуга Са тамном слутњом лабудове песме Живота који мутна плави туга.