Stihovi / Sima Pandurović

ИЛУЗИЈЕ СЕЋАЊА И НАДЕ

29

ТРКА ДАНА.

У поднебљу влажном, немилом и мрком Наши срећни дани, бели као срма,

Уз туробни ветар што прозоре дрма; Прошли су у бесној олуји и трком.

Хоће ли нам доћи у сну, кад се сведу Тешки капши наших очију уморних, И да ли ће моћи да нам кад доведу (Опет светлост дана сунчаних и орних >

Или су сви прошли, као бесни хрти, У трагичном, дугом, убитачном лову, Кад нам стара срећа никад наду нову Ишчупати неће из наручја смрти

Ћути простор сплина у сумраку густом, Где светиљке нада нестају и трну

Уз оргију ветра, злослутну и црну,

И тајанствен вапај у поднебљу пустом.