Stihovi / Sima Pandurović

БИСЕРНЕ ОЧИ.

Као дух јесени у шум лишћа свела, Ко туга у живот наших жеља тајних, У моју се душу нечујно уплела, На плими уздаха немих и бескрајних, (Сугестија тиха са висина ледних, Дубином страсти свих срдаца верних И тамне ноћи — сугестија једних Очију бисерних.

Њихов сјај је био плав, мутан и чедан, (Сјај, морем скривене, скупоцене шкољке; (Он је даво дубок, незнан израз један Чежње наших снова и минуле бољке; Он је скриво благо успомена чедних, Нежност жутих ружа и кринова смерних. Нада мном и сада сија туга једних Очију бисерних.

И онда, кад звезда моје судбе гађе да малу хумку трошних земних жеља, Последњи, општи удес кад нас снађе И нестане наших патња и весеља, Нада мном ће, као чар усана медних, К'о лелујав, меки сјај висина сферних, Лебдети и тада сетан осмех једних 3 Очију бисерних.