Stihovi / Sima Pandurović

х6

- СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

ТРИЛОГИЈА.

Као љубичица украј пољског жбуња,

(ве док дневна светлост тихо не малакше, У мени полет, цела снага куња,

А срце бије све лакше и лакше.

Али када душу моју ноћ обасја Дубоким утиском својих тамних веђа, Кад умукну даљна завијања пасја

И жагор, мисао за мишљу се ређа,

И гомилу жеља са дна душе крене,

И поворку страсти романтичних мами, И буди младост, успомене њене,

И шарену игру утисака да ми.

На калдрми мога рођенога града Колико сам чудних доживео ноћи, У друштву фантома радости и јада, (Све у чудној вреви и опет самоћи!

Ја и моје срце присутни смо тада

Младости наше плачној мелодрами, Комедији тежња што се боре сада, И жалосној игри старости у тами.

Чудно се коло страсти тада води Уз златне харфе и песме на лири, У лепој, чедној, поноћној слободи;

Док ћелав месец изнад кућа вири.

Убледеле звезде жалостиво сјаје Саучешћем, док се, нечујно од света, Живота нашег трилогија даје, Велика, дуга неколико лета.