Stihovi / Sima Pandurović

72 = СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

У болном ропцу намучених груди, До визија маште и болести чула.

(Све векове људске повеснице дуге Проживео сам с мислима о теби. Никад ми среће не затреба друге, Ни јаче свести, што умрла не би.

На све то је сада пала магла сива,

Неизбежан умор што шири кобну власт...

А јака, дубока била је та страст, К'о тама заборава што је сад покрива.