Stihovi / Sima Pandurović

ТАМНЕ ИСПОВЕСТИ _ 80

А наших срца један исти звук Бележи дражи и времена хук...

Јер ми смо давно, верна драга, не лије Искидали конце што нас вежу

За простор, време, тонове и боје,

_—_ Ланце живота што звече и стежу;

јер ми смо, можда, сами тако хтели

Рад љубави нам и рад среће своје.

И гледају нас зато што идемо

У кошуљама белим парком овим,

Где болнички се мирис шири јак.

Не знају дражи са животом новим, Љубави наше неумрле знак.

__ Гле! очима им трепти роса немо...