Stihovi / Sima Pandurović

СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

МИ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА СВОГА СТОЛЕЋА,

И после ручка тако много јела

И пића стоји на столу. Кроз стакла Прозорска, јесен увела и бела (Срца се наших изгледа дотакла.

Па ипак, нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа, али нека живи Суморна мисо и нашег столећа!

Замагљен поглед, блед облак на- челу Наших дама једну малу тајну крије: Одрицање немо, једну чежњу свелу, Страст што је буктала и које сад није.

Изгледа да данас више не занима Нас уморну децу овога столећа, Други и лепши пол, да се не прима Нас нада и чедност будућих пролећа.

Неосетно, тихо дошли смо под владу Другчијег, грубог, моћног суверена: Алкохол тупи живце, руши наду

На чисту љубав будућих времена.

Прокламован владар нечујно у мени Противника има, ма да га се плаших: И чашу што се прелива и пени

Дижем у славу традиција наших